Kult Vučićeve ličnosti

Ima već izvesno vreme kako su hvalospevi i ulizištvo prerasli u obožavanje, a obožavanje u kult ličnosti. Naglašeno je prisutna pokornost prema vođi, nekritički odnos prema njegovim mislima i delima, preterano korišćenje njegovih slika u medijima a porasla je i opasnost po život kritičara predsednika i režima.

Saradnici i beznačajne lokalne kabadahije utrkuju se da predsednika postave na tron i učvrste uverenje da je izabran i nepogrešiv, prorok i vizionar, milostiv i darežljiv, hrabar i neumoljiv, pravedan i ugodan.

„Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću“ – slogan je koji se stalno ponavlja zarad kulta ličnosti, uz obavezan dodatak: „Građani znaju da uz Aleksandra Vučića imamo budućnost“.

U negovanju kulta naročito se ističu viđenije državne apologete.

„Mudrom politikom predsednik Vučić obezbedio je da plaćamo jednu od najpovoljnijih cena energenata… Hoću da se zahvalim našem predsedniku Vučiću za njegovu viziju… Aleksandre, da li te je dostojan ovaj narod“, udvorički se pita guvernerka NBS.

„Hvala predsedniku što se hrabro bori za svoj narod… Teška vremena traže hrabre ljude i velike lidere… Srbija je ponosna zemlja zahvaljujući Vučiću koji je poveo Srbiju napred… Svi odlično znamo da je Vučić odličan državnik, najbolji predsednik do sada koji nam je doneo samo dobrobit… Predsednik Vučić uspeo je nemoguće zahvaljujući mudroj politici…“.

Tako zbori premijerka.

„Zahvaljujući Vučićevoj viziji živimo bolje… Zahvaljujući reformama predsednika Vučića sada se o Srbiji priča u superlativu… Ovako jeftin novac dobijen je isključivo zahvaljujući prijateljskim odnosima sa UAE koje je razvio predsednik Vučić…“.

Ove fraze svakodnevno ponavlja ministar finansija.

„Svi gledamo predsednika kao istorijsku ličnost, kao dominantnu ličnost, kao jakog čoveka, kao čoveka koji je podigao zemlju. Ali on je, pre svega, dobar čovek, jako empatičan, jako dobar, jak ali i pravičan“, otvorio je dušu ministar trgovine.

„Vakcine protiv kovida nabavili smo, ne zato što imamo sistem, već zato što imamo predsednika Vučića… Zahvaljujući predsedniku Vučiću Srbiji su otvorena sva vrata u Kini“, uveravao je doskorašnji ministar policije.

Hm… Kina.

Nesumnjivo, mustru za gradnju i negovanje kulta ličnosti predsednik Srbije uzeo je od kineskog „brata“ Si Đinpinga.

Deo medija i hroničari neskloni vladaru već su sakupili zabrinjavajuću količinu dokaza o negovanju kulta ličnosti predsednika Srbije.

Problem je, međutim, što ponekad i oni sami – svesno ili ne – doprinose toj nezdravoj društveno-političkoj pojavi koja ugrožava demokratsko uređenje.

U takav doprinos mogli bi da se uvrste i nedavno objavljeni delovi propagandnog štiva (neoprezno nazvanog „knjiga“) grupe kineskih autora „Si Đinping i borba protiv siromaštva“.

Ako je neko poverovao da objavljivanje delova „knjige“ služi kao kritički prikaz negovanja kulta ličnosti – grdno se prevario.

U navođenju razloga za objavljivanje razvejane su sve nade. „Knjiga“ se pohvaljuje kao štivo koje ukazuje da se problem siromaštva i te kako može rešiti, ukoliko se najviši državni vrh tome posveti.

I da je Si Đinping taj vođa koji se od rane mladosti hrabro suočio s iskorenjvanjem hiljadugodišnjeg siromaštva.

U delu gde se razmatraju najveća postignuća (izgradnja bunara i brane, otvaranje radionica, energetska tranzicija i upotreba mehanizacije), Si Đinping se idealizuje kao lider koji je još u ranoj mladosti ideološki prevaspitavao zatucane seoske vođe i prosvetljivao seljake.

Problem s branom rešio je tako što je lično poveo seljake u izgradnju „nakon dugog vremena posmatranja“ i „radio od jutra do mraka bez prestanka“.

Problem s nedostatkom pijaće vode rešio je „svesrdnim istraživanjem problema“, „oštra hladnoća ranog proleća nije ugasila njegov radni elan“ a „njegov znoj topio je zaleđenu zemlju“ i „posle pola meseca iz bunara je tekla voda bistra poput ogledala, slatka, ukusna“.

Osim kovačnice i krojačke radionice, mladi Si Đinping „posle pažljivog razmatranja“ odlučio je da u selu otvori komision (dućan) i „nije se bojao zlih jezika dok je radio na rešavanju problema naroda“.

Upotrebu biogasa umesto drveta rešio je uz pomoć nauke, a kad tek izgrađena jama nije funkcionisala Si Đinping je „dohvatio metalnu šipku i počeo da je zabada u biomasu, voda pomešana sa izmetom poprskala ga je po licu ali on se od radosti na to nije obazirao“.

Nesebičnost i viziju pokazao je kad je motor s tri točka koji je dobio na poklon zamenio za motokultivator i električni mlin pa je „narod bio na velikom dobitku a seoski magarci bili su oslobođeni“.

I danas se čuvaju motokultivator i mlin kao „svedoci kad je Si Đinping u selu Lijangđijahe služio narodu“.

Umesto komentara, evo opomene profesora Aleksandra Baucala: „Mi smo imali u istoriji takve epizode, kad je jedan čovek mislio o svima nama, on je bio ‘najmudriji vođa’ i ‘najpametniji’, on je donosio odluke o svemu.

To se nikada nije dobro završilo“.

Problem s mistifikacijama, pa i u slučaju kulta ličnosti, je što isključuje racionalno rasuđivanje.

Ekonomija je kao egzaktna nauka dokazala da je siromaštvo u Kini iskorenjeno zahvaljujući bilionima dolara koje su iz razvijenih država (SAD, EU, Japan) investirane u otvaranje novih fabrika i radnih mesta.

A takva ulaganja bila su moguća jer je prethodno Deng Sijaoping sproveo ekonomske reforme.

Reforme i investicije stvorile su tržišnu privredu i slobodne građane čija sudbina nije zavisila od kulta ličnosti šefa partije i države.

Ali, već izvesno vreme ispira se mozak Kineza i uporno radi na zaboravu Deng Sjaopinga.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.