Kume, izgore ti kesa

Sudeći po prognozama, vladajućoj koaliciji socijalista (PSOE) i ultralevičara (Unidas Podemos) ne piše se dobro. I da bi se koliko-toliko popravio rejting i kupio još koji glas birača ne štede se – tuđe pare.

Tako se i odlazeća ministarka rada (i druga potpredsednica vlade) Jolanda Dijaz odlučila da biračima (od 18 do 23 godine) „baci kosku“ i pokuša da od njih kupi glasove za 20.000 evra, po komadu. Ministarka je, inače, odrasla u komunističkoj porodici i zbog siromaštva nije mogla da sledi svoje snove u karijeri i postane inspektor za zapošljavanje.

U vladu je 2019. godine ušla kao članica Podemosa, mada je u maju pred ove izbore formirala novu levičarsku partiju Sumar, čija je ideologija (kako se deklariše) levičarski populizam i antineoliberalizam.

Dijaz i Sumar zalažu se za šemu rešavanje društvene nejednakosti po kojoj svi mladi Španci, bez obzira na porodično poreklo ili zaradu, treba da dobiju od države na poklon 20.000 evra kako bi mogli da studiraju, obuče se ili pokrenu sopstveni biznis. Tako bi se, smatra španska ekstremna levica, garantovale jednake mogućnosti za sve.

Kao i svaka populistička utopija, i ova lepo zvuči „na papiru“ dok se neko (kao, na primer, koaliciona partnerka, zamenica premijera i ministarka privrede Nadija Kalvinjo) ne zapita odakle 10 milijardi evra za takvo troškarenje. Ministarka Dijaz ima odgovor – predlaže da vlada zavuče ruku u tuđi džep i od svih bogatih Španaca (koji godišnje zarade više od tri miliona evra) uzme ukupno 10 milijardi evra kroz novi porez.

Predlog, naravno, nije dočekan s odobravanjem. Protiv su se izjasnili koalicioni partneri socijalisti i najveća opoziciona stranka Narodna partija.

Već spomenuta ministarka privrede upozorila je da svako davanje subvencija mora da se stavi u kontekst odgovorne fiskalne politike u narednim godinama. A špansku vladu (ko god da je formira posle izbora) čeka ozbiljan posao smanjenja fiskalnog deficita sa 3,9 odsto BDP-a na tri odsto prema pravilima koje je propisala EU i to ne od 2025. godine nego već od iduće, 2024.

Španija je jedna od država „loših đaka“ čiji je fiskalni deficit veći od tri odsto BDP-a pa će vlada morati da preduzme veća budžetska prilagođavanja u poređenju sa državama koje su „dobri učenici“ u EU.

U slučaju da vlada ne poštuje pravila, Španija će se suočiti s novčanim kaznama svakih šest meseci, koje će biti kumulativne sve dok ne usvoji efikasne mere (štednje) za ispravljanje fiskalne neravnoteže.

Sudeći po fantazijama španske ministarke rada nije ni čudno što levica u poslednje vreme gubi izbore u državama članicama EU. Previše je u njenim programima slatkorečivih fraza, populizma, bajki i utopije.

Predizborne prognoze pokazuju da će radikalna levica u Španiji, iako nudi med i mleko, dobiti manje glasova nego na prethodnim izborima.

Ne može se reći da poklon od 20.000 evra nije primamljiv, ali i prosečan Španac ima pravo da sumnja u takav poklon i zdravorazumski se zapita na osnovu koje računice je neko odredio 20.000 evra kao dovoljnu sumu za pokretanje biznisa ili studiranje? Ili, zašto se pod geslom jednakih šansi za sve svima daje poklon od 20.000 evra, pa i deci čiji su roditelji bogati i super bogati? I

li, ko će kontrolisati da nestašna deca te pare ne potroše na razne vrste hedonizma? Ili, zašto bi državna službenica Jolanda Dijaz uzela 20.000 evra od bogatog oca i dala njegovom sinu da se školuje ili pokrene biznis?

Možda je efikasnije i za sina i društvo da bogati otac sam odluči kako će pomoći svom detetu jer (ispravno) veruje da to mnogo bolje zna da radi od Jolande Dijaz.

Iako postoji uverenje da je tržište dežurni krivac za sve društvene i ekonomske anomalije, mnoge razlike u ekonomskom uspehu rezultat su vladinih intervencija koje na proizvoljan način stvaraju pobednike i gubitnike.

U najvećem broju slučajeva preraspodela koju organizuje vlada, pod firmom borbe za smanjenje socijalnih razlika, suprotna je od potencijalnog blagotvornog efekta. Redistribucija je negativan proizvod mešanja države u slobodu pojedinca i tržišta. Svaka preraspodela, koja populistički podilazi „niskim strastima“ socijalne politike, pokazala je da je vlada veći prestupnik koji više šteti državi i društvu nego slobodni pojedinac i tržište.

Evropske levičarske vlade nikako da nauče lekciju propalog socijalizma koja se svodi na čuvenu srpsku izreku „kume, izgore ti kesa“. Problem socijalizma uvek je bio u tome da mu brzo ponestane tuđih para za redistribucije pa zato mora da podiže poreze ili uzima nove kredite.

Slična „kumovska“ praksa zapatila se i u Srbiji. Istina, s malom devijacijom. Za razliku od ideje španske radikalne levice da država poklanja novac mladima za školovanje i pokretanje biznisa, u Srbiji je kao razlog podele 100 miliona evra građanima od 16 do 29 godina navedena želja države da mladima – „ukaže pažnju“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.