Lažne babice porađaju jednoroge 1Foto: Radenko Topalović

Dvojica predstavnika državne administracije, od toga jedan u rangu ministra, otvorili su u San Francisku poslednjih dana 2007. godine specijalizovanu agenciju za podršku digitalnim inovacijama.

Tom prilikom objasnili su da će ona raditi na pomoći pojedincima da inovacije pretvore u finalni proizvod, na snažnijem povezivanju inovativne i tradicionalne privrede i truditi se da do kraja 2008. nastane nekoliko tehnoloških kompanija vrednijih od milijardu dolara, tzv jednoroga.

Zahvaljujući državnoj agenciji i obećanju dvojice državnih činovnika, mladi preduzetnici „u najavi“ Brajan Česki i DŽo Gebija pokrenuli su vlastiti biznis, danas globalno poznat kao Airbnb.

Naravno da je ova informacija čista i namerna izmišljotina autora teksta.

Ne postoje nikakvi državni činovnici, niti agencija u San Francisku koju su oni otvorili da pomognu stvaranju jednoroga. Samo „mali Đokica“ veruje da je Airbnb nastao posle nekakve državne intervencije i da su vlasnici kompanije sledili uputstva nekakvih državnih službenika. Sve što je vezano za stvarni nastanak Airbnb bilo je suprotno od onog što je opisano na početku ovog teksta.

Česki i Gebija, sledeći svoj preduzetnički instinkt, prepoznali su potrebu za rešenjem problema smeštaja učesnika Konferencije o dizajnu koja se te godine održavala u San Francisku. Manjak smeštajnih kapaciteta za njih je bio prilika da zarade, pa su svoj stan preuredili za iznajmljivanje – noćenje sa doručkom za učesnike dizajnerske konferencije. Kupili su dušeke (na naduvanje) i svoj poduhvat nazvali „Air Bed and Breakfast“. Ideja je bila jednostavna – da ponude prenoćište s doručkom za 80 dolara. Posao je doneo skroman uspeh. Zatim su uključili i prijatelja Nejtana Bleharčika pa su zajedno napravili sajt „Air Bed and Breakfast“, koji je omogućio vlasnicima stambenog prostora da ponude svoje raspoložive kapacitete, a putnicima da pronađu jedinstven i pristupačan smeštaj. U početku su se fokusiral na uslugu pronalaženja cimera, a novu priliku prepoznali su u Nacionalnoj demokratskoj konvenciji koja se održavala u Denveru i čijih su 20.000 učesnika zauzeli sve hotelske sobe u tom gradu. Sa sloganom „Obamine pristalice ugošćuju svoje kolege Obamine pristalice“ Airbnb je obezbedio smeštaj za više od 600 ljudi. Taj posao bio je malo više od skromnog uspeha.

Kao i svaki pionirski biznis i Airbnb se svakodnevno borio da preživi. Anđeoski investitori nisu bili zainteresovani da ulože novac i da bi obezbedili kapital za finansiranje osnivači firme prodavali su žitarice za doručak sa predizbornom temom pod imenom „Obama O’s“ i „Cap’n McCains“. A onda je čuveni akceletator pionirskih biznisa Y-combinator uložio 20.000 dolara u Airbnb, da bi već 2009. prestižna kompanija rizičnog kapitala Sequoia Capital uložila 600.000 dolara. Razlog ulaganja: uverenje da Airbnb ima potencijal da poremeti konvencionalnu industriju turizma. Potom je 2011. i fond rizičnog kapitala Andreessen Horowitz uložio 112 miliona dolara i to je bio katapult za milijardu dolara procenjene vrednosti Airbnb i ulazak u klub jednoroga. A prava prekretnica u poslovanju dogodila se kad je 10. decembra 2020. Airbnb listiran na NJujorškoj berzi (inicijalna javna ponuda – IPO). Te godine predstavljena je i značajna inovacija – osnovan je „Airbnb Host Endowment“, kojim kompanija Airbnb stavlja na raspolaganje iznajmljivačima prostora (domaćinima turista) milijardu dolara za razvoj, obrazovanje i odbranu od kriznih vremena. Česki, Gebija i Bleharčik revolucionisali su turističku industriju, njihova vizija i inovacija preoblikovali su način na koji ljudi putuju i doživljavaju svet. Rezultat njihove vizije i inovacije je kompanija Airbnb, čija je tržišna kapitalizacija početkom januara 2024. godine bila 89,8 milijardi dolara, što je čini 166. najvrednijom kompanijom na svetu.

Nemio događaj desio se poslednjih dana 2023. godine kad su dvojica predstavnika državne administracije, od toga jedan u rangu ministra, u Beogradu otvorili Inovacioni hab Centra za digitalnu transformaciju. Tom prilikom oni su objasnili da će „Privredne komore Srbije zajedno s Ministarstvom privrede raditi na snažnijem povezivanju inovativne i tradicionalne privrede kako bi se povećao broj inovativnih domaćih preduzeća, a Srbija, potencijalno, do kraja sledeće godine dobila svoju prvu tehnološku kompaniju vredniju od milijardu dolara“.

Nažalost, ova informacija nije izmišljotina. Tačna je od reči do reči. I ne bih rekao da je ova izjava posledica novogodišnje raspojasanosti i šenlučenja. Ne, ne. To je bila demonstracija neznanja i primer kako „mali Đokica“ zamišlja nastanak kompanije i njenu transformaciju u jednoroga.

Naravno da je u ovoj izjavi dvojice državnih činovnika sve pogrešno.

Jednorozi su retke „zverke“. Prema nekim procenama u svetu ih je na kraju prošle godine bilo svega 554 (priča se da ih je i 1.000). Primera radi, u SAD postoji više od 50.000 startap kompanija, a samo najmanji deo njih će ikada dostići vrednost od milijardu dolara. Novoosnovano preduzeće ima samo 0,00006 odsto šansi da postane jednorog. Zamah rasta je ključan za povećanje vrednosti jednoroga – mora svake godine da udvostručava prihod. Jednorozi, da bi uspeli, moraju brzo da se globalizuju – 90 odsto njih odmah je osvojilo više tržišta odjednom.

Obećavajućem pionirskom biznisu treba oko sedam-osam godina da dostigne vrednost od jedne milijarde i postane član „unicorn cluba“.

Istorija nastanka jednoroga ni u jednom slučaju ne potvrđuje umešanost, niti zasluge države u stvaranje tako vrednih kompanija. Jednorozi ne nastaju po volji države i želji njenih činovnika. Slučaj Airbnb (ali i bilo kog drugog jednoroga) potvrđuje da u stvaranju supervredne kompanije nigde nema države, niti državnih institucija, niti državnih službenika.

Jednorozi nastaju na tržištu kao inovacija osnivača i „po volji“ kupca ako znaju da reše njegov problem i naprave proizvod koji je pristupačan, lak za upotrebu i isplativ. Tržište je institucija – ne država i državni činovnici – na kojoj se slobodnom voljom povezuju proizvođač i potrošač. Za takav dil uvek će se naći dovoljno rizičnog kapitala, vođenog konstrukcijama budućih očekivanja (refleksija) ulagača. Ponekad se refleksija investitora pokaže pogrešnom, kao u slučaju pionirskih biznisa WeWork, Theranos ili Juicero pa se dogodi epski krah. A ponekad bude pun pogodak i rodi se jednorog, kao u slučaju kompanija BiteDance, Airbnb, Facebook, Uber, Google, Space X.

I šta tu ima da traži država?

Dobronamerni prijatelj pokušao je da mi sugeriše da u rađanju jednoroga ipak postoji neka nevidljiva sila, na primer, država koja ima strategiju finansijske pomoći pri rađanju moćnih nacionalnih kompanija da bi Amerika vladala svetom. Saglasio sam se s njegovom dijagnozom više sile. Da, ona postoji. I zove se nevidljiva ruka tržišta.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari