Lažne babice porađaju jednoroge

Tom prilikom objasnili su da će ona raditi na pomoći pojedincima da inovacije pretvore u finalni proizvod, na snažnijem povezivanju inovativne i tradicionalne privrede i truditi se da do kraja 2008. nastane nekoliko tehnoloških kompanija vrednijih od milijardu dolara, tzv jednoroga.

Zahvaljujući državnoj agenciji i obećanju dvojice državnih činovnika, mladi preduzetnici „u najavi“ Brajan Česki i DŽo Gebija pokrenuli su vlastiti biznis, danas globalno poznat kao Airbnb.

Naravno da je ova informacija čista i namerna izmišljotina autora teksta.

Ne postoje nikakvi državni činovnici, niti agencija u San Francisku koju su oni otvorili da pomognu stvaranju jednoroga. Samo „mali Đokica“ veruje da je Airbnb nastao posle nekakve državne intervencije i da su vlasnici kompanije sledili uputstva nekakvih državnih službenika. Sve što je vezano za stvarni nastanak Airbnb bilo je suprotno od onog što je opisano na početku ovog teksta.

Česki i Gebija, sledeći svoj preduzetnički instinkt, prepoznali su potrebu za rešenjem problema smeštaja učesnika Konferencije o dizajnu koja se te godine održavala u San Francisku. Manjak smeštajnih kapaciteta za njih je bio prilika da zarade, pa su svoj stan preuredili za iznajmljivanje – noćenje sa doručkom za učesnike dizajnerske konferencije. Kupili su dušeke (na naduvanje) i svoj poduhvat nazvali „Air Bed and Breakfast“. Ideja je bila jednostavna – da ponude prenoćište s doručkom za 80 dolara. Posao je doneo skroman uspeh. Zatim su uključili i prijatelja Nejtana Bleharčika pa su zajedno napravili sajt „Air Bed and Breakfast“, koji je omogućio vlasnicima stambenog prostora da ponude svoje raspoložive kapacitete, a putnicima da pronađu jedinstven i pristupačan smeštaj. U početku su se fokusiral na uslugu pronalaženja cimera, a novu priliku prepoznali su u Nacionalnoj demokratskoj konvenciji koja se održavala u Denveru i čijih su 20.000 učesnika zauzeli sve hotelske sobe u tom gradu. Sa sloganom „Obamine pristalice ugošćuju svoje kolege Obamine pristalice“ Airbnb je obezbedio smeštaj za više od 600 ljudi. Taj posao bio je malo više od skromnog uspeha.

Kao i svaki pionirski biznis i Airbnb se svakodnevno borio da preživi. Anđeoski investitori nisu bili zainteresovani da ulože novac i da bi obezbedili kapital za finansiranje osnivači firme prodavali su žitarice za doručak sa predizbornom temom pod imenom „Obama O’s“ i „Cap’n McCains“. A onda je čuveni akceletator pionirskih biznisa Y-combinator uložio 20.000 dolara u Airbnb, da bi već 2009. prestižna kompanija rizičnog kapitala Sequoia Capital uložila 600.000 dolara. Razlog ulaganja: uverenje da Airbnb ima potencijal da poremeti konvencionalnu industriju turizma. Potom je 2011. i fond rizičnog kapitala Andreessen Horowitz uložio 112 miliona dolara i to je bio katapult za milijardu dolara procenjene vrednosti Airbnb i ulazak u klub jednoroga. A prava prekretnica u poslovanju dogodila se kad je 10. decembra 2020. Airbnb listiran na NJujorškoj berzi (inicijalna javna ponuda – IPO). Te godine predstavljena je i značajna inovacija – osnovan je „Airbnb Host Endowment“, kojim kompanija Airbnb stavlja na raspolaganje iznajmljivačima prostora (domaćinima turista) milijardu dolara za razvoj, obrazovanje i odbranu od kriznih vremena. Česki, Gebija i Bleharčik revolucionisali su turističku industriju, njihova vizija i inovacija preoblikovali su način na koji ljudi putuju i doživljavaju svet. Rezultat njihove vizije i inovacije je kompanija Airbnb, čija je tržišna kapitalizacija početkom januara 2024. godine bila 89,8 milijardi dolara, što je čini 166. najvrednijom kompanijom na svetu.

…

Nemio događaj desio se poslednjih dana 2023. godine kad su dvojica predstavnika državne administracije, od toga jedan u rangu ministra, u Beogradu otvorili Inovacioni hab Centra za digitalnu transformaciju. Tom prilikom oni su objasnili da će „Privredne komore Srbije zajedno s Ministarstvom privrede raditi na snažnijem povezivanju inovativne i tradicionalne privrede kako bi se povećao broj inovativnih domaćih preduzeća, a Srbija, potencijalno, do kraja sledeće godine dobila svoju prvu tehnološku kompaniju vredniju od milijardu dolara“.

Nažalost, ova informacija nije izmišljotina. Tačna je od reči do reči. I ne bih rekao da je ova izjava posledica novogodišnje raspojasanosti i šenlučenja. Ne, ne. To je bila demonstracija neznanja i primer kako „mali Đokica“ zamišlja nastanak kompanije i njenu transformaciju u jednoroga.

Naravno da je u ovoj izjavi dvojice državnih činovnika sve pogrešno.

Jednorozi su retke „zverke“. Prema nekim procenama u svetu ih je na kraju prošle godine bilo svega 554 (priča se da ih je i 1.000). Primera radi, u SAD postoji više od 50.000 startap kompanija, a samo najmanji deo njih će ikada dostići vrednost od milijardu dolara. Novoosnovano preduzeće ima samo 0,00006 odsto šansi da postane jednorog. Zamah rasta je ključan za povećanje vrednosti jednoroga – mora svake godine da udvostručava prihod. Jednorozi, da bi uspeli, moraju brzo da se globalizuju – 90 odsto njih odmah je osvojilo više tržišta odjednom.

Obećavajućem pionirskom biznisu treba oko sedam-osam godina da dostigne vrednost od jedne milijarde i postane član „unicorn cluba“.

Istorija nastanka jednoroga ni u jednom slučaju ne potvrđuje umešanost, niti zasluge države u stvaranje tako vrednih kompanija. Jednorozi ne nastaju po volji države i želji njenih činovnika. Slučaj Airbnb (ali i bilo kog drugog jednoroga) potvrđuje da u stvaranju supervredne kompanije nigde nema države, niti državnih institucija, niti državnih službenika.

Jednorozi nastaju na tržištu kao inovacija osnivača i „po volji“ kupca ako znaju da reše njegov problem i naprave proizvod koji je pristupačan, lak za upotrebu i isplativ. Tržište je institucija – ne država i državni činovnici – na kojoj se slobodnom voljom povezuju proizvođač i potrošač. Za takav dil uvek će se naći dovoljno rizičnog kapitala, vođenog konstrukcijama budućih očekivanja (refleksija) ulagača. Ponekad se refleksija investitora pokaže pogrešnom, kao u slučaju pionirskih biznisa WeWork, Theranos ili Juicero pa se dogodi epski krah. A ponekad bude pun pogodak i rodi se jednorog, kao u slučaju kompanija BiteDance, Airbnb, Facebook, Uber, Google, Space X.

I šta tu ima da traži država?

Dobronamerni prijatelj pokušao je da mi sugeriše da u rađanju jednoroga ipak postoji neka nevidljiva sila, na primer, država koja ima strategiju finansijske pomoći pri rađanju moćnih nacionalnih kompanija da bi Amerika vladala svetom. Saglasio sam se s njegovom dijagnozom više sile. Da, ona postoji. I zove se nevidljiva ruka tržišta.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.