Mogući putokaz

Drugi, koji se dogodio dva dana kasnije, odjeknuo je kao težak teroristički čin koji je osudio ceo demokratski svet. Prvi je vratio izvesnost u svakodnevni život, drugi je ostavio tešku neizvesnost.

Prvi, iako vredan, nije komentarisan jer je prošao ispod radara, zapravo ostao je u senci drugog, brutalnog i nasilnog koji se opisuje kao užas i terorizam. Za prvi se tvrdi da je jedino mogao da se dogodi zbog kooperativnog ponašanja međunarodne zajednice, za drugi međunarodna zajednica traži temeljnu istragu i kažnjavanje aktera.

Sud u Prištini 23. septembra usvojio je žalbu kompanije Telekom Srbija, odnosno njene firme kćerke MTS d.o.o. registrovane u Prištini, na odluku o brisanju iz Registra privrednih društava koju je donela Agencija za privredne registre Kosova (ARBK). Sud je naložio Agenciji da sve izmene i podatke u Registru ponovo sagleda uz strogo poštovanje Briselskog sporazuma i drugih merodavnih propisa.

Nije za potcenjivanje efikasnost kosovskih pravosudnih organa – posle samo mesec i po dana od obaveštenja Agencije da je MTS-u ukinula dozvolu za poslovanje, sud je presudio u korist firme kćerke Telekoma, što vraća pravnu sigurnost za poslovanje i funkcionisanje MTS u skladu s vladavinom prava.

Nije u ovom slučaju centralni podatak (kako se naopako misli) da je Agencija u avgustu ukinula MTS-u dozvolu za poslovanje jer „član menadžmenta kompanije ima pasoš izdat od strane Republike Srbije“. Ukinute su dozvole za poslovanje još petnaestak kompanija zbog grešaka u registracionim dokumentima. „Iz aviona“ se vidi da je u slučaju MTS-a formulacija o pasošu kontaminirana političkom zlom voljom.

Za ovaj slučaj, međutim, krucijalno je značajnija odluka suda kojom je poništeno rešenje Agencije i naloženo joj da poštuje Briselski sporazum.

MTS je, kao firma kćerka kompanije Telekom Srbija, osnovan 2015. godine u skladu sa Briselskim sporazumom Kosova i Srbije u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa. I do avgusta ove godine poslovanje MTS bilo je primer uspešne primene Briselskog sporazuma. Sud u Prištini odluku Agencije za privredne registre protumačio je kao ispolitizovanu (pravno neutemeljenu) i neusklađenu s načelima tog Sporazuma.

U pravnom postupku osporavanja odluke Agencije, kompanija Telekom dokazivala je (i dokazala) da je u Briselskom sporazumu jasno definisano poslovanje njene firme kćerke MTS, što su vlasti u Prištini zvanično i prihvatile o čemu svedoče odluke tih vlasti upisane u registrima.

Slučaj MTS vođen je s beogradske strane profesionalno, bez nervoze i povišenih tonova, tihom diplomatijom i pametnom strategijom. Dok je trajao sudski proces nije bilo busanja u junačke grudi, demonstracija sile i provociranja nacionalnih strasti.

Za svoje argumente Telekom Srbija pridobio je međunarodne aktere i sve vreme trajanja procesa oslanjao se na podršku međunarodne zajednice.

Sjedinjene Američke Države pokazale su se kao ključni saveznik u razumevanju pozicije kompanije Telekom Srbija na Kosovu. Reakcija američkog ambasadora, zabeležena u vreme trajanja postupka, nije ostavljala dilemu:

„U slučaju bilo kog biznisa ohrabrujemo Vladu da preduzima radnje, kao što je oduzimanje licence, sa oprezom. Razumno je što Vlada Kosova očekuje da preduzeća koja posluju na Kosovu poštuju i zakone Kosova, ali nije razumno da se povlače koraci bez koordinacije“.

Ako bi se, sportski ne politički, tražio pobednik – profitirao je ekonomski interes, biznis. Pokazalo se da je to lek koji smiruje nacionalne i političke strasti i stavlja fokus na dobrobit građana i interes kompanija. Tamo gde ne grme topovi, cveta trgovina (biznis).

Slučaj MTS istovremeno je demantovao i česte tvrdnje obe strane da ona druga ne sprovodi i ne poštuje Briselski sporazum. Taj sporazum i Priština i Beograd koriste kao lastiš i razvlače ga prema potrebama političkih elita, zapostavljajući ekonomske interese privrede i građana.

Kada u jednom pravnom sporu, pozivajući se na Briselski sporazum, kosovski Sud prihvati argumente srpske kompanije u većinskom vlasništvu države Srbije, onda bi to možda mogao da postane model svakog budućeg ponašanja u odnosima Srbije i Kosova.

Nažalost, buduće odnose i položaj Srbije temeljno je poremetio i uzdrmao „slučaj Banjska“. Kao što je u slučaju Telekoma međunarodna zajednica stala u zaštitu interesa jedne srpske kompanije na tržištu Kosova, tako u „slučaju Banjska“ međunarodna zajednica zahteva hitnu, detaljnu i nepristrasnu istraga napada naoružane grupe Srba na kosovsku policiju.

Slučaj Telekom Srbija nezasluženo je i brzo skrajnut. Razumljiv je i razlog. Ali, taj slučaj ne treba olako odbaciti jer je pokazao mogući model kojima bi Beograd i Priština mogli da grade odnose – bez političkog avanturizma, s puno ekonomskog pragmatizma i uz arbitražu pravne države.

Ključna poruka pre neki dan održane međunarodne konferencije Core days u pitomoj prestonici Boke kotorske bila je – za dalji održivi rast regiona potrebna je saradnja i dijalog. U regionu živi 20 miliona stanovnika (potrošača) a privrede njegovih država (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija) godišnje naprave skoro 200 milijardi evra bruto domaćeg proizvoda.

U izveštaju Prvog regionalnog indeksa o uslovima za održivi ekonomski razvoj navodi se da je za još brži ekonomski rast neophodno unaprediti poslovno okruženje u celoj regiji. Čini se da je slučaj Telekom Srbija više od skromnog doprinosa tom zaključku.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.