Optimizam u raljama inflacije i skupog novca

Mnoge njihove kolege iz evropskih, američkih i kineskih kompanija mogu da im zavide, oni ne dele toliki optimizam, niti smeju da se opušteno razbaškare jer im nagoveštaji i realne pretnje poslovanju stižu s mnogo strana.

Očekivanje srpskih privrednika da će imati stabilno poslovanje do kraja godine pokazuju rezultati ankete koju je u aprilu sprovela Privredna komora Srbije (PKS) o poslovnoj aktivnosti domaćih preduzeća-članova Komore.

Optimizam vlasnika i menadžera jeste jedan od važnijih faktora u poslovnom životu kompanija.

On pokazuje da preduzetničku snagu i ambiciju ne mogu tek tako lako da demotivišu ni teška vremena i neprijatne okolnostima.

Uspeh u poslovanju, međutim, počiva i na izvesnoj dozi (makar i „zrncu“) realizma koji pomaže vlasnicima i menadžerima da upravljaju kursom kretanja njihovih preduzeća.

Posmatrajući Anketu PKS stiče se utisak da povišeni poslovni optimizam iz prvog kvartala 2024. godine anketiranih kompanija (1.672) počiva na „adrenalinu“ iz prva tri meseca, kad je srpska privreda imala prosečnu iskorišćenost kapaciteta od 72 odsto. To, istina, nije loš rezultat.

Malo li je u ovim teškim vremenima, što bi rekli predstavnici režima. Ali, s druge strane, nimalo ne ohrabruje podatak da više od 1/4 kapaciteta srpske privrede zvrji prazno.

Intrigantno je pitanje zašto toliko resursa stoji neiskorišćeno? Šta su razlozi? Nedostatak kapitala, nestašica radne snage, slaba kupovna moć, slaba osposobljenost za strana tržišta, neefikasnost korišćenja resursa, nedovoljno podsticajan ambijent…? Ili sve pomalo.

Poslovni ljudi očekuju, pokazuje Anketa PKS, da će na rast privredne aktivnosti do kraja 2024. godine i dalje uticati dva faktora: prvo, domaća tražnja (još robusnija privatna potrošnja) koju će podsticati veća zaposlenost i rast zarada. I drugo, rast javne potrošnje (ulaganje države u projekte saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture).

Ta dva faktora diktirala su tempo privrednih aktivnosti čitave prošle i početkom ove godine, periodom koji bi se mogao nazvati „izborna godina“ (u kojoj vlast ne štedi novac na potkupljivanje birača).

Čak je veliki deo snažnog rasta javne potrošnje „uložen“ u povećanje kupovne moći stanovništva.

Da li je moguće tim tempom nastaviti do kraja ove godine a da se ne uđe u prekomerni deficit i rizik zaustavljanja poboljšanja kreditnog rejtinga države?

Odgovor na to pitanje moraju u svoje poslovanje da ugrade i vlasnici i direktori preduzeća.

Još jedan podatak iz Ankete je intrigantan. Srpski privrednici (80 odsto) ne vide nestašicu kapitala kao problem i tvrde da raspolažu s dovoljno novca za optimalno finansiranje poslovanja.

To mišljenje pomalo odudara od svetskih trendova. Sve oči poslovnih ljudi širom sveta uperene su u centralne banke i njihove odluke vezane za smanjenje referentne kamatne stope kako bi pojeftinio (pale kamatne stope) kapital kod poslovnih banaka.

Dok kamate ne padnu, pristup kapitalu ostaće i dalje oprezan, što znači da ga neće biti dovoljno.

A za sada, drastičnog pojeftinjenja novca nema. Američka kompanija C2FO, specijalizovana za optimizaciju tokova novca, kao drugu najveću pretnju (prva je inflacija) poslovanju vidi duge cikluse konverzije gotovine koji ugrožavaju pristup obrtnom kapitalu potrebnom za rast.

Sve duži rokovi plaćanja koje kupci dobijaju, ukazuju stručnjaci iz C2FO, zahtevaju od proizvođača da traže alternativne izvore obrtnog kapitala za finansiranje svojih ciljeva rasta.

Da li srpski privrednici nemaju taj problem? Da li im zaista ne smetaju visoke kamate (skupi krediti), koje najverovatnije neće padati ove godine? Ili imaju dovoljno vlastitog obrtnog kapitala da finansiraju (kakvu-takvu) proizvodnju?

Među najveće rizike koje treba ugraditi u poslovnu strategiju do kraja godine, zbog kojih delimično bledi optimizam srpskih privrednika je – inflacija. Veći troškovi resursa (kapitala, radne snage, sirovina, repromaterijala, energije) podgrejavaju inflaciju, a 56 odsto anketiranih srpskih privrednika smatra da bi manji troškovi resursa ključno uticali na efikasnost poslovanja.

Dakle, inflacija jeste najveća pretnja poslovanju a kreatori ekonomske i monetarne politike šalju ohrabrujuću poruku da će se ona vratiti u projektovane okvire. Ali, svetske prognoze nisu ružičaste.

Primera radi, u majskoj anketi Bank of America čak 90 odsto srednjih preduzeća i 84 odsto malih firmi žali se da inflacija ozbiljno utiče na njihovo poslovanje, a 59 odsto preduzeća planira da poveća cene svojih proizvoda i usluga između jedan i 10 odsto, što sugeriše da će inflaciju biti teško pobediti u 2024. godini.

Optimizacija baze troškova i povećanje operativne efikasnosti – dva su važna paralelna procesa koja će sve više morati da se finansiraju iz internih izvora, a ne iz eksternog finansiranja.

Ako je tačno to što kažu srpski privrednici – da imaju dovoljno kapitala za poslovanje i da ne moraju da se zadužuju – to je veliki plus. Onda će morati samo više da porade na operativnoj efikasnosti i povećaju iskorišćenost kapaciteta.

Među promenljive varijable poslovanja koje utiču na nagrizanje optimizma srpski privrednici moraju, kao uostalom i njihove kolege po svetu, da uračunaju i moguće nove nenadane prekide lanaca snabdevanja (izazvane geopolitičkim tenzijama) i sad već konstantnu nestašicu radne snage koja postaje gorući problem (ne samo) srpske privrede.

Na kraju, ekonomska nestabilnost može biti uvećana nizom parlamentarnih i predsedničkih izbora u nekim od najvećih i najznačajnijih država sveta.

Ekonomski, tehnološki i geopolitički pejzaž izazovan je i brzo se menja.

Čak 45 odsto izvršnih direktora u hiljadu najvećih zapadnih kompanija misli da će njihove firme nestati u narednih 10 godina.

Ako žele da sačuvaju biznise i kompanije oni zajedno s vlasnicima moraju biti još kreativniji u haosu koji je zahvatio svet.

To nije lako jer su neizvesnost i stalne promene postale nove konstante za poslovne lidere. Ista paradigma trebalo bi da važi i za poslovne lidere iz Srbije.

Mišljenja privrednika iz Ankete PKS obara s nogu. Možda je malkice preoptimistično (neću da kažem da je bilo „u funkciji“ juče održanih izbora).

Ne sumnjajući u reprezentativnost uzorka ne bi bilo zgoreg proveriti da li toliki komorski optimizam dele i članovi Poslovnog kluba Privrednik (krupni kapitalisti), Asocijacije malih i srednjih preduzeća, Saveta stranih investitora, Američke i Nemačke privredne komore u Srbiji, Unije poslodavaca.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.