Panda gazi tradiciju

Kragujevac za dva meseca nastavlja tradiciju proizvodnje automobila. Segedin, verovatno, za godinu-dve, postaje jedan od najvećih centara automobilske industrije u Evropi.

Na samo 350 kilometara razdaljine suočiće se vrlo brzo električna italijanska – panda i električni kineski – galeb. Pandu potpisuje multinacionalni Stelantis, galeba kineski Build Your Dreams (BYD).

Biće to zanimljiva tržišna trka pande i galeba (ukoliko ga, a čini se da hoće, BYD bude proizvodio u Segedinu) za kupce nešto skromnije platežne moći.

Dok se sudar dve „zverke“ ne dogodi, za sad Kragujevac je u blagoj prednosti, ako se to uopšte može nazvati prednost. Industrijska varoš stare Srbije i ondašnje socijalističke Jugoslavije najzad je dočekala „svoj“ prvi električni automobil koji današnju Srbiju stavlja na mapu proizvođača EV vozila i svrstava među zemlje zelene tranzicije.

Jeste to domaća fabrika ali, nažalost, „panda grande“ nije domaći automobil. Nešto slično modelu po kome rumunska kompanija Dacia-Reno pravi električni Spring u Kini (Je li to rumunski, francuski ili kineski automobil?).

Povodom pokretanja traka za „grande pandu“, u Kragujevcu je upriličena sad već standardna svečanost s prepoznatljivom ikonografijom i gostima koji nisu krili nacionalnu egzaltaciju.

Oslobodi li se napadnog idolopoklonstva, porođaj „pande“ u Kragujevcu dobra je vest za Srbiju, čija se industrija na taj način pridružila svetskom tehnološkom trendu e-mobilnosti.

Činjenica je da se „grande panda“ rodila u Italiji, da ima „i miris i okus“ kultnog italijanskog dizajna i globalnu (Stelantis) platformu.

Da bi imala i lokalnu relevantnost, kao treći stub, potrudila se država Srbija koja je rađanje „grande pande“ podržala s 48 miliona evra subvencija. Srpska vlada će s još subvencija, koje će dobiti kupci, pomoći da se „panda“ etablira na domaćem tržištu.

To su, verovatno, i bili razlozi da predsednik Srbije oseti „da će to biti jako uspešan model“, mada priznaje da ne zna zašto u to veruje.

Pred „grande pandom“ je mnogo izazova. Tržište električnih automobila ništa ne garantuje. Ima proizvođača koji su propali (Next.e.Go Mobile), ima onih koji su prodali biznis (Rivian), neki su privremeno zastali (Mercedes), nekima prodaja u jednom periodu ide sporo a onda se u drugom period značajno popravi (Tesla).

Činjenica je da sve više tradicionalnih ali i novih proizvođača razvija električne automobile različitih veličina, performansi i snage baterije. Razvoj i tržište još diktiraju političke odluke. Na primer, nećkanje Evropske unije oko novog roka za totalno isključivanje iz upotrebe automobila s motorom s unutrašnjim sagorevanjem ili najava predsedničkog kandidata Donalda Trampa da će, ako pobedi na izborima, prestati da pomaže industriju električnih vozila i dfa će favorizovati potpuni povratak klasičnih automobila na dizel i benzin u Americi.

Nova, električna „panda“ će se možda snaći na tržištu i preživeti (to dokazuje i namera Stelantisa da svake godine nadograđuje bazni brend novim inovacionim modelom), iako je konkurencija sve žešća.

Jasno je da je Stelantis, odnosno Fijat, pozicionirao „grande pandu“ kao robu za svetsko tržište, gde će svojom cenom morati da se žestoko takmiči s konkurencijom. Ali, uspešan ishod nije izvestan, naročito na američkom tržištu. Ono što „grande pandi“ umanjuje šanse na srpskom tržištu svakako je cena.

Domaća prodaja će se oslanjati i na subvencije koje država daje kupcima, ali domaće tržište sporo se prilagođava e-mobilnosti iz dva razloga: visoke cene električnih vozila i malog broja mesta za punjenje baterija.

Prema nedavno objavljenim podacima u prethodne četiri godine, uz subvencije Ministarstva zaštite životne sredine, kupljeno je tek oko 2.500 ekološki prihvatljivih vozila.

Možda zvuči paradoksalno, ali dolazak „grande pande“ u Kragujevac donosi raskid s kragujevačkom tradicijom i klasičnim industrijskim nasleđem.

„Grande panda“ ne predstavlja kontinuitet u proizvodnji „narodnog automobila“, kakvog je fabrika u Kragujevcu pravila od svog osnivanja do pre neki dan („fića“ – „jugo“ – „stojadin“, pa čak i „veliki fića“).

Ona je po svemu – od tehnologije do cene – diskontinuitet u kragujevačkoj tradiciji. Nova električna velika „panda“ je skupa da bi bila „narodni auto“ i s tog aspekta teško da će dostići tržišnu slavu „stojadina“ i „juga“. BYD-ov Galeb, u najavi, biće jeftiniji od „grande panda“, a Dacia-Spring već ima značajno nižu cenu od kragujevačke „pande“. Za tržišno pozicioniranje neće biti dovoljni samo legendarni italijanski dizajn i globalna platforma već i vrhunska radna snaga (lokalna relevatnost).

„Grande panda“ nije u zanatskom smislu (tradicionalne industrijske linije) isto što i „500L“, električni automobil nije prosti nastavak klasičnog automobila. Tako posmatrano, automobilska tradicija Kragujevca ne mora da bude prednost u odnosu na ambiciju Segedina da „na ledini“ i „od nule“ proizvodi električne automobile.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.