Profit i služba državi

Tako se od svoje zlatne koke i zloglasnog projekta s kojim godinama nekažnjeno truje Srbiju navrat-nanos oprostio vlasnik televizije Pink. ”Je..š zaradu, treba sačuvati glavu”, tom logikom rukovodio se vlasnik ružičastog posla kad je odlučio da ugasi ”zadružni” biznis.

Ne sumnjam da će predsednik izdašno nadoknaditi materjalne boli vlasniku Pinka zbog gubitka omiljenog ”projekta” u koji je uložio svoj trud, državni kapital i tuđi prostakluk.

Umesto da posluži kao katarza i priznanje odgovornosti za učinjena zlodela saučesništva u trovanju gledalaca, taj iznuđeni potez vlasnika Pinka poslužio je ultraradikalnim snagama unutar predsednikove elite da ga pohvale i otvore novu preteću Pandorinu kutiju. Jedan od poslanika, notorni naprednjački jurišnik, pohvalio je ”vlasnika televizije Pink Željka Mitrovića da je profit i interese svoje kompanije stavio u službu države, najavom da će biti ukinuti rijaliti programi”.

Retko kad se poklapaju interes vlasnika privatnog kapitala i interes države. To sjedinjavanje interesa događa se jedino pod prisilom države, odnosno dekretom predsednika. Otuda reči naprednjačkog jurišnika zvuče zloslutno i ne mirišu na dobro. Njihova konotacija je zastrašujuća kad se shvati koga je, namerno ili slučajno, citirao dotični poslanik.

A citirao je – Putina.

Dva puta je u poslednjih pet godina ruski predsednik izdavao naređenja poslovnim ljudima da stave patriotizam ispred profita. Poslednji put u martu ove godine, pritisnut zapadnim sankcijama zbog rata koji vodi u Ukrajini, Putin je saopštio biznismenima da njihova uloga nije samo da zarađuju novac već da podržavaju društvo i da moraju više da razmišljaju o potrebama zemlje, a manje o sopstvenom interesu. ”Odgovoran preduzetnik je pravi građanin Rusije, svoje zemlje, građanin koji razume i deluje u njenim interesima. Morate delovati odmah”, naredio je Putin. U ”potrebe zemlje” spada, kako je to definisao Putin, i 300 milijardi rubalja (3,9 milijardi dolara) za popunjavanje budžeta koje će povećanjem poreza na profit (pet odsto) morati da plate biznismeni od 2024. godine. Ali, pošto je stanje državnog budžeta ”liht roze”, poslovnim ljudima preporučeno je da ne čekaju iduću godinu nego da već ove godine (odmah, što reče Putin) ispune svoju patriotsku dužnost.

Putin je ruskim poslovnim ljudima postavio ultimatum i 14. januara 2018. godine i tražio da potvrde svoju odanost državi tako što će raditi za nju ili će se država ”izboriti” s njima i oduzeti im imovinu. Putinov ultimatum ruskim poslovnim ljudima srpski mediji dočekali su se oduševljenjem i pravdali ga nemogućnošću ”Rusa da žive u konstantnom strahu da će oligarsi zbaciti Putina”. I bez mnogo razmišljanja biznismeni su potvrdili odanost vođi i državi.

Rusku praksu odanosti poslovne zajednice iskoristio je naprednjački poslanik srpskog parlamenta da pohvali vlasnika Pinka povodom odluke da ugasi ”Zadrugu” u interesu države i na zahtev predsednika i istovremeno pošalje šifrovanu poruku-najavu mogućeg srpskog modela ”odanosti državi i radu za državu” za sve biznismene koji bi trebalo da slede svetli primer vlasnika ružičastog zadružnog biznisa.

Najpre, to je poruka svim novokomponovanim ”biznismenima” koje je u poslednjih deset godina stvorio naprednjački režim i omogućio im da steknu veliki kapital. Oni se i inače svako jutro bude s osećajem da su nešto dužni državi i predsedniku i da baš tog dana može da im se desi da predsednik zatraži da odmah sve što su stekli uz pomoć države sada joj to vrate s najvećim patriotskim ushićenjem. U slučaju da ne razumeju poruku ili se uzjogune, trebalo bi da se informišu o ”slučaju Bauvezen”. To što će oni da stave patriotizam ispred profita neće imati nikakve dalekosežne posledice po ekonomski model zemlje jer se upravljanje kapitalom samo seli iz privatnih u državne ruke. Opšta šteta je minimalna jer se ne radi o preduzetničkoj klasi koja stvara novo bogatstvo nego o rentijerima državnog kapitala, kojima ukazom prestaje ”funkcija”.

Pretnja može biti mnogo zloslutnija za one poslovne ljude koji se privatnim biznisom bave mnogo duže od trajanja naprednjačkog režima, koji nemaju poslove s državom i koji su kompanije podigli uprkos državi.

Teza protivnika privatne svojine i zagovornika državnog (društvenog) vlasništva – da u Srbiji ne postoje takvi biznismeni – nema uporište u stvarnosti. Hiljade preduzetnika mukotrpnim radom, znanjem, rizikom i inovacijama stekli su veliki imetak i izgradili respektabilne kompanije bez ikakve saradnje s državom a najčešće im je država bila najveća prepreka da šire posao.

Pozivati njih da stave patriotizam iznad profita i zapretiti da će država oduzeti imovinu isto je kao i da se s prljavom vodom izbaci i zdravo dete. To je poziv za stavljanje privatne svojine pod kontrolu države-vladajuće partije-jednog čoveka. Dakle, promena ključne društveno-ekonomske paradigme. To bi bio konačan politički obračun s privatnom svojinom i kraj srpske tranzicije i modernizacije. Bojim se da bi dekretu o stavljanju profita u službu države aplaudiralo 85 odsto stanovništva. Svesno kažem ”stanovištva” jer sam uveren da to u šta će se, posle takvog dekreta, pretvoriti Srbija neće biti građanska država. Zato predsednik ne bi trebalo da se rukovodi pokličom naprednjačkog jurišnika i ”željama slušalaca”.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.