Provalija između Srbije i Slovačke

Zvuči pobednički, je l’ da. Srbija je lider, šampion.

Hm…

Citati su uzeti iz obraćanja selektora fudbalske reprezentacije Srbije posle eliminacije „orlova“ sa Evropskog prvenstva na kom nisu ostvarili ni jednu pobedu. I bili su jedna od najslabijih ekipa na ovom evropskom takmičenju.

Autor koji se na društvenim mrežama predstavlja kao „Tarzanija“ napisao je šaljivo cinični komentar: „primili smo dva i po puta manje golova od Albanije, primili smo tri puta manje golova od Hrvatske, nije nas pobedilo 66,6 odsto reprezentacija u Grupi. Šampioni bez dileme“.

Broj sličnih komentara u javnom prostoru povećava se geometrijskom progresijom. Mnogi ukazuju na zjapeću disproporciju selektorovih izjava i realnosti i njegovo drastično ulepšavanje stvarnosti.

Kritičari su ujedinjeni u osudi neuspeha fudbalske reprezentacije bez obzira na političke boje, selektoru kritički sude i vlast, i opozicija, i „beli listići“.

Da li je moguće da je šef stručnog tima „slep kod očiju“, ili ima neki problem s precepcijom, ili od nacije pravi budalu, ili učestvuje u kolektivnom samoobmanjivanju, ili se samo „pravi Toša“?

Čini se da boluje od opasne infekcije negiranja realnosti kojom se odavno zaražen politički život zemlje, a zatim se zaraza proširila na celo društvo, pa i na sport (odnosno, fudbal).

Fudbalski selektor nije nikakav orginalni kreativac, on je samo odlično savladao i preuzeo politički zanat („resavska škola“) od državnih službenika čije su izjave, recimo o ekonomskom liderstvu, u neskladu sa stvarnošću. Više nema razlike između EURO24 i EXPO27 („sve je sport“, nestala je razlika između selektora i ministra).

Srbija je svetla tačka u Evropi… Mi uspešno radimo… Nikada nismo pobeđivali, sada pobeđujemo… Srbija je evropski šampion… Mi smo vodeća zemlja…

Citati su preuzeti iz televizijskog nastupa srpskog ministra finansija, istog dana kad se javnosti obratio i selektor fudbalske reprezentacije. Ministar je samo „prvi glas“ srpskog političkog establišmenta čiji se brojni pripadnici (višeg, srednjeg i nižeg staleža) već godinama trude da ulepšavaju stvarnost.

O tome je svojevremeno (pre desetak godina) progovorio vlasnik jednog tabloida, izvinjavajući se građanima Srbije što je pristajao na ulepšavanje stvarnosti i pozivajući novinare (medija pod kontrolom režima) da „narodu počnu da saopštavaju istinu“.

Ali, avaj. Niko ga nije poslušao. Ulepšavanje se nastavilo još žešće i strastvenije, a provalija između obmane i realnosti sve je više zjapila. Teorije o lideru, šampionu, zlatnom dobu… postajale su sve nasrtljivije i „išle šumom“ dok je realan život „išao drumom“.

Nije u pitanju samo perfektan politički marketing, nego i psihološke metode upravljanja masama i dizajniranja ljudskih duša. Vlast je, braneći se od kritičkog promišljanja i političkih oponenata, izgradila svesne, zrele mehanizme odbrane ulepšavajući ekonomsko-društvenu realnost i čineći je podnošljivijom.

Kao perfektan primer takve prakse moglo bi da posluži saopštenje Ministarstva finansija od 26.juna naslovljeno: „Naši ekonomski rezultati pokazuju da smo svetla tačka u Evropi“.

U njemu se citiraju izjave ministra kako sve zemlje imaju problem s izvorima rasta, osim Srbije „koja to uspešno radi“ i koja će „2027. biti centar sveta“, a da do tada „hoćemo da završimo projekte koje smo započeli – bolnice, škole…“ i da „nikada pre u ekonomiji nismo pobeđivali, sada pobeđujemo“ jer u prvom kvartalu ove godine imamo „najbolji rezultat u Evropi“.

Kad građanin Srbije čuje hvalospeve o ozbiljnom pristupu i ogromnim ulaganjima u škole i bolnice pomislio bi da u obrazovanju i zdravstvu cvetaju ruže. A u realnosti, u školama đaci pucaju i roditelji tuku učitelje, a u zdravstvu građane leče u autobusima.

U spomenutom saopštenju, ministar je poručio da je „najbolji rezultat u Evropi“ posledica odgovornog upravljanja ekonomskom politikom budući da je 2012. godine srpski BDP iznosio tek 33 milijarde evra, nezaposlenost je bila 25,9 odsto, prosečne plate 330 evra, penzije 202 evra, a minimalna zarada 15.700 dinara. „Kada poređate sve ekonomske pokazatelje, Srbija je svetla tačka u Evropi“, izjavio je ministar.

Nesporno da u Srbiji ima pomaka od 2012. godine, ali ne treba preterivati s nasrtljivim ulepšavanjem. Dovoljno je uporediti Srbiju i, recimo, Slovačku pa se uveriti u šampioniske neistine. Zašto Slovačka? Zato što je najsličnija Srbiji i što se ne ističe kao neki poseban evropski lider.

Slovačka je 2012. godine imala bruto domaći proizvod (BDP) od 73,6 milijardi evra a 2023. godine 122,2 milijarde. Srbija je 2012. imala BDP od 33,7 milijardi evra a prošle godine 69,5 milijardi. Srpski BDP činio je 2012. godine 46 odsto BDP-a Slovačke a 2023. godine nešto malo iznad polovine slovačkog (57 odsto).

Nezaposlenost u Slovačkoj bila je 2012. godine 15 odsto, a 2023. godine 8,8 odsto. Nezaposlenost u Srbiji bila je 25,9 odsto u 2012. godini a prošle godine 9,4 odsto.

Prosečna plata u Slovačkoj 2012. godine bila je 805 evra, a prošle godine 1.473 evra. U Srbiji 330 evra u 2012. godini i 736 evra lane. Prosečna srpska plata 2012. godine bila je 41 odsto prosečne slovačke plate, a 2023. godine dostigla je 50 odsto.

Prosečna penzija u Slovačkoj 2012. godine bila je 376 evra, a prošle godine 637 evra. Prosečna penzija u Srbiji bila je 202 evra (2012. godine) i 391 evro (2023. godine). Prosečna srpska penzija 2012. godine dostizala je 54 odsto slovačke, a 2023. godine 61 odsto slovačke.

To je ekonomska stvarnost bez ulepšavanja.

Usput, fudbalska reprezentacije Slovačke ide u drugi krug takmičenja (osminu finala). Srbija se vratila kući, potpuno nevažno (kao i u odlasku) da li je avion bio s oznakom Hrvatske. Maler nam je na domaćoj strani, a ne u hrvatskoj zastavi na avionu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.