Foto: Radenko TopalovićEh, da ‘oće „to june da nas mune“, gde bi nam bio kraj. Raspravljali bi koja je bolja, a predsednik bi nas iz televizora, između dva sočna zalogaja ubeđivao da je prosciutto di Parma bolja od jamón ibérico de bellota i da je pitina ipak pikantnija od ventricine.
O tome koje su pršute i salame kvalitetnije, sebi mogu da priušte da diskutuju oni čija je inflacija jedan-dva odsto.
Nama se zalomio parizer. Što bi se reklo – kakav ekonomski lider (s 12,5 odsto inflacije), takva i prerađevina od mesa. I umesto da se kvalitetom bave inspektori, nutricionisti i hedonisti sad odjednom svi ga koriste kao ispljuvak da bi objasnili zašto smo tek treći u Evropi po stopi inflacije. Nije suština našeg problema u kvalitetu parizera na čemu, vidim, insistiraju predsednikovi oponenti i medijske šaljivdžije. Šta god da je u njega umešano (a „dobro obavešteni“ analitičari tvrde da su i „crevca od pevca i m..a od labuda“), parizer nije krivac za naš teško svarljiv makroekonomski problem i zaraženu ekonomiju.
Vlasti prija da se pred kamerama igra s parizerom i da nam ga servira „na hladno“ kao kukavičije jaje. Ministar finansija jedan dan „guli“ parizer s predsednikom, a sutradan se nadima od hvalospeva kako smo u fotofinišu pobedili rast cena jer je vlada dopingovala naše plate i penzije. Ako smo „uspeli da savladamo inflaciju“, kako tvrdi ministar, zašto je on onda morao da konzumira parizer?
Dakle, pobeda je „Pirova“ jer inflacija i dalje guši Srbiju, mnogo više nego evropske države.
Suštinski važnije je način kako se (i da li se) vlast istinski bori protiv inflacije, koja je napravila pravi darmar u srpskoj ekonomiji i dovela do pada kupovne moći. Već tri godine vlast isključivo sanira posledice, najčešće nastale helikopterskim desantima novčane mase na narod, ali nema politiku suzbijanja vlastitog rasipništva kao ključnog uzroka inflacije.
Borba protiv inflacije škakljiva je tema, jer i među oponentima vlasti ima ne mali broj onih koji bi radili isto. Predsednik i ekipa zaista deluju kao interventna požarna jedinica koja na razbuktavanje inflacije (poskupljenja) reaguje povećanjem plata i penzija i podelom jednokratne pomoći (kako kad – pet, deset, dvadeset hiljada dinara), što u ekonomiji ima efekat dolivanja benzina na inflatorni požar.
„Naša politika podrazumeva kontinuirano povećanje plata i penzija da bi građani imali veći standard i da bismo se odbranili od rasta cena“, priznao je dan posle konzumiranja parizera ministar finansija.
Ta „natčovečanska“ odbrana životnog standarda izgleda jednostavno: desetak dana pre degustaciju Vlada Srbije povećala je akcize na derivate nafte, duvan, alkohol i kafu da bi popunila budžet iz koga će kasnije (do kraja godine i pred izbore) bacati helikopterske pare. Rast akciza automatski znači rast cena, ne samo kafe, alkohola i duvana, nego gotovo svih proizvoda i usluga.
Ministar finansija kaže da vlast sprovodi odgovornu ekonomsku politiku, ali prećutkuje istinu da rast plata/penzija nikad u istoriji i nigde u svetu nije pobedio inflacije. Inflatorna spirala nikad nije uspela da zaštiti potrošače od političkog silovanja. U toj borbi građani su uvek gubitnici jer je inflacija zapravo prikriveni porez, kojim ih država pljačka.
Dopuštanje političarima da koriste ekonomska previranja (krize) kao izgovor za trošenje rezultiralo je, prilično predvidljivo, trajnim rasipništvom koje se finansira inflacijom i zaduživanjem. Ono što predsednik i njegova ekipa degustatora rade je krađa od naše dece i unuka, da bi unapredili svoje izglede na sledećim izborima.
Zašto se Narodna banka ponaša kao politički fikus i javlja se za reč samo kad treba da pohvali predsednika Srbije kao borca protiv inflacije? Zašto je NBS delegirala svoja prava i obaveze predsedniku iako je ona kao centralna monetarna vlast po zakonu dužna da brani građane i državu od inflacije.
Ne kažem da sad guvernerka treba da degustira parizer, ne ona samo treba da zabrani predsedniku i vladi da prosipaju novac za koji nemaju pokriće. Umesto da smanji količinu novca bez pokrića u opticaju tako što će ga i dalje činiti skupim, NBS radi suprotno – tera banke da smanjuju kamate i pojeftinjuju novac (da bi se populistički dodvorila onima koji uzimaju kredite).
U okolnostima kad država povećava akcize i time poskupljuje najveći broj egzistencijalno važnih proizvoda i kad NBS zahteva od banaka da pojeftini novac, reči predsednika „nastavljamo da spuštamo inflaciju“ zvuče kao čista demagogija. „Nadamo se da ćemo u decembru spustiti inflaciju, bez obzira na poteškoće sa cenom nafte“, to je istovremeno podvala i uzaludno nadanje predsednika države jer cena nafte nije jedini problem za potrošače u Srbiji nego i visina akcize koju propisuje država.
Borba protiv inflacije ne vodi se bizarnim degustacijama i teatralnim prenemaganjem, dovoljno je samo da vlast prekine da klijentima deli novac. Ali ona to izgleda ne namerava da uradi, pa će inflacija u Srbiji nastaviti da bude veća u odnosu na države regiona i EU. I posle godinu dana sve će opet biti isto. Niti će se neko pitati ko je platio sve to rasipništvo.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
