Rejting bez reformi je „poljubac bez brkova“

U odnosu na vremena kad je kasnila s plaćanjem, danas je stanje bitno bolje…

Ali, razlozi zbog kojih su dečki iz Standard&Poor’s dali taj rejting jako su čudni. Oni su videli „sprovođenje reformi“ i „šire institucionalno poboljšanje“. Da su bar naveli koji primer, biznis zajednici bilo bi lakše. Bilo bi dragoceno znati koje su to znakove „šireg institucionalnog poboljšanja“ uočili momci iz S&P-a, koji su verovatno tek nekoliko dana bili u našoj zemlji i obavili neke kurtoazne razgovore. Ona varijanta: „Dođeš do šefa neke institucije i pitaš ga je li bilo poboljšanja, a on kaže da jeste“…

Pa čak je i premijer priznao da je prioritet „urediti državne institucije“. Ali S&P zna da su već uređene… Iz vlade su poručili da će poboljšani rejting podstaći domaće i strane investicije. To je još jedno od površnih očekivanja. Teško je verovati da će investicioni rejting izazvati talas privatnih investicija. Lakša mogućnost državnog zaduživanja verovatno će usporiti, a ne ubrzati reforme koje biznis zajednica priželjkuje.

Čemu ići u stvarne reforme kad i bez njih svi koji zavise o državnoj blagajni dobro žive.

Ne, ne, ovo se ne odnosi na Srbiju. Ovako je razmišljao lucidni Miša Šajatović, glavni urednik hrvatskog ekonomskog nedeljnika Lider, u kolumni „Vjerujete li Standard&Poor’s ili vlastitim očima?“ povodom vesti da je S&P podigao dugoročni kreditni rejting Hrvatske s „BBB+“ na „A-„. Hrvatski premijer smatra da podizanje rejtinga Hrvatske na nivo A predstavlja „povijesno postignuće“ i da je to izuzetno pozitivan signal za sve strane i domaće ulagače. A u polemiku s Šajatovićem upustio se potpredsednik Vlade i ministar finansija koji je primetio da su dve agencije (S&P i Fitch) dodelile povijesno najviši nivo rejtinga, a posebno ga je veselila činjenica da je Hrvatska jedina zemlja u svetu kojoj su te agencije povećale kreditni rejting za čak tri nivoa od početka pandemije.

Sa zakašnjenjem od mesec dana S&P je „pogledao“ i Srbiju i podigao joj kreditni rejting sa neivensticionog „BB+“, na investicioni „BBB-„. Egzaltacija političara bila je promptna. Niko, međutim, nije hteo da obrati pažnju na stav S&P-a da je dodeljeni rejting ograničen relativno slabim institucionalnim okvirom zemlje, relativno niskim BDP-om po glavi stanovnika, još uvek značajnom pozicijom neto spoljne obaveze i visokom evroizacijom u privredi. Potpredsednik Vlade i ministar finansija konstatovao je da je „ovo prva liga u globalnoj ekonomiji“, da je to „najveći uspeh naše zemlje“ i da „niko u regionu nema ovaj rejting kao Srbija“. A predsednik Srbije misli da dizanje rejtinga predstavlja prelomni trenutak za državu i kompanije.

Razlozi zbog kojih je S&P podigao rejting Srbije su snažan ekonomski rast, visoke strane direktne investicije, umereni javni dug i kredibilni okvir makroekonomske politike. „Vlada Srbije fokusirala se na reforme dogovorene sa MMF koje znače očuvanje fiskalne i makroekonomske stabilnosti i nastoji da reši strukturne slabosti u državnim preduzećima u Srbiji, posebno u energetskom sektoru“, tvrdi S&P. Hmmm, strukturne slabosti. Je li S&P tretira razvaljivanje EPS-a kao „slabost“?

Citiraću kolegu Šajatovića: „Bolje imati investicioni rejting kad je zaduživanje države u pitanju nego ga ne imati“. Tačno, ali ima jedno „ali“. Kao kod ugovora za kredit – treba čitati one stavke sa sitnim slovima. Tako i sa izveštajem S&P-a za Srbiju; obrati pažnju na upozorenja. A kad se ona pročitaju, ostaje manje mesta za egzaltaciju. Jesu analitičari S&P-a bili blagonakloni i darežljivi prema Srbiji, čija vlast već pola godine najavljuje skok rejtinga. Ali, da ne bi ostao utisak, koji nameću predsednik države i ministar finansija, kako je ta agencija dodelila Srbiji rejting „poslovnog Oskara“ za scenario, režiju, montažu i specijalne efekte treba obratiti pažnju i na tamnu stranu izveštaja. A u njoj dominira nekoliko škakljivih tačaka koje mogu da ugroze rejting.

Najvažnija regionalna geopolitička tema i dalje je „povišena tenzija s Kosovom koja sprečava normalizaciju odnosa dve zemlje“ zapisanu u Ohridskom sporazumu. Nedavne akcije pojačale su tenzije, dovodeći u pitanje primenu Sporazuma. Kad su u pitanju međunarodni odnosi, analitičari S&P-a ističu „spor i izazovan proces evropskih integracija Srbije koja je ostvarila ograničen napredak, pošto je privremeno zatvorila samo dva od 35 pregovaračka poglavlja“. Toliko o uspešnim reformama.

Spisak unutrašnjih tema posebno je intrigantan. Pre svega, S&P primećuje da se Srbija i dalje suočava s izazovom unapređenja vladavine prava. A zatim i da joj preti inflatorni zamah: „Predviđamo dodatno kretanje naviše u inflaciji, posebno zato što će nedavna suša verovatno povećati troškove hrane“. Agencija procenjuje da će se evroizacija nastaviti, sa više od 50 odsto ukupnih kredita i depozita denominiranih u evrima i da to predstavlja ranjivost na fluktuacije kursa. I pored svih hvalospeva, S&P je samo jednom ocenom demaskirao prirodu vlasti u Srbiji:

„Sve veća centralizacija donošenja odluka u vladi, koja se desila u proteklih nekoliko godina, mogla bi potkopati dugoročnu predvidljivost politike…mogla bi da predstavlja rizik za poverenje investitora, jer smanjuje transparentnost i stvara neizvesnost u pogledu stabilnosti i doslednosti procesa reformi u godinama koje dolaze“. Zna se da su nepredvidljivost i neizvesnost ubice privredne aktivnosti i ekonomskog rasta. Da li to S&P upozorava da Srbija klizi u etatizam i centralizam i odustaje od reformi? Šta bi Srbija trebalo da uradi ako želi da u skoroj budućnosti dobije viši kreditni rejting (BBB)? Evo saveta S&P: „Da poboljša standarde upravljanja koji proizilaze iz strukturnih reformi“. Dakle, strukturne reforme! Kreditni rejting Srbije bez reformi je kao „poljubac bez brkova“.

Sve ostalo su nijanse, površnih očekivanja.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.