Slušati Bila, ali ga ne ubijati

Ima među Srbima onih koji, zahvaljujući raspamećenim teoretičarima zavere, bespogovorno veruju da im je Gejts (u dogovoru sa svojim istomišljenicima, svetskim moćnicima) ugradio čip uz vakcinu protiv korona virusa i od tada žive užasnuti nedokazanom činjenicom da on upravlja njihovim životima i špijunira njihove odluke, postupke i ponašanje. Na navodnu globalističku zaveru, čiji je Gejts navodno jedan od predvodnika, uludu je potrošeno mnogo energije i vremena.

Ne znam ni jednog vaksinisanog Srbina da je do sada otkrio kako je to bio žrtva Gejtsovog čipovanja i špijuniranja, pa tu teoriju zavere smatram još jednom ujdurmom provincijalnog uma.

Ostavimo li se zavereničkih budalaština, važnija je tema da se ima što-šta naučiti od suosnivača kultne kompanije Majkrosoft i jednog od najvećih tehnoloških umova današnjice. Mnogo bi bilo pametnije kad bi građani Srbije, uključujući i žrtve globalističke zavere, slušali savete Bila Gejtsa, o njima razmišljali i na osnovu njih donosili odluke koje će opredeljivati njihovu i budućnost njihove dece.

Utisak je da domaća javnost nije dovoljno upoznata, a i kad jeste olako se odnosi prema savetima koje Gejts s vremena na vreme iznese na javnu scenu a povodom velikih tehnoloških promena i otkrića. NJegov ogroman autoritet, građen godinama u preduzetništvu i visokoj tehnologiji, zaslužuje pažnju njegovih IT kolega, početnika u biznisu ali i đaka i roditelja širom sveta.

Slušajte Bila (što ne isključuje i gledanje Tarantinovog filma ”Ubiti Bila”) ako želite dobro vašoj deci.

Gejts se s razlogom učestalo oglašava u poslednje vreme. Povod je nova tehnološka (može se reći i industrijska) revolucija izazvana razvojem i prodorom veštačke inteligencije (AI) u sve oblasti života.

Po uticaju i efektima koje već sad ima na oblikovanje nauke, industrije, medicine, obrazovanja, rada, zabave, ljudske svakodnevnice… veštačka inteligencija jedino se može porediti s pronalaskom parne mašine i prvom industrijskom revolucijom.

Posle 330 godina vladavine industrijskog čoveka na istorijsku pozornicu stupio je digitalni čovek, ”naoružan” novim znanjima i novim veštinama. Svedočimo razmeđu civilizacija.

Umesto uzaludnog očekivanja ortodoksnih komunista da će dočekati odumiranje kapitalizma, prisustvujemo kolosalnom procesu odumiranja klasične (industrijske) radničke klase, takozvanih plavih okovratnika.

Manuelni rad na tradicionalnoj industrijskoj traci nestaje, počela je budućnost u kojoj je automatizacija zadužena za rutinske poslove što oslobađa ljude da se bave intelektualno stimulativnijim ulogama i kreativnijim poslovima. Jesu li čovek spreman za to?

Ašiš Davan, indijski investitor i multimilioner, osnivač Ašoka univerziteta i član borda Fondacije Bil i Melinda Gejts, tvrdi da za 60 odsto zanimanja, koja se danas uče u školama, uskoro neće postojati potreba.

Šta za generacije koje dolaze znači da će skoro dve trećine zanimanja za samo nekoliko godina nestati s tržišta?

Jedno od značajnijih obeležja odlazeće 2024. godine su i prognoze Bila Gejtsa o nestajanju jednih zanimanja i usponu drugih, neumitnom procesu koji diktira sve veća primena veštačke inteligencije.

Gejts predviđa da će od bezbroj profesija samo tri zaista izdržati revoluciju veštačke inteligencije i to u oblastima alternativne energetike, zdravstvene bionauke i programiranja sistema veštačke inteligencije.

Posebno treba obratiti pažnju i razumeti ovo poslednje. Nije reč o zanimanjima vezanim za primenu veštačke inteligencije već o onim stručnjacima koji ”uče” veštačku inteligenciju i njome upravljaju.

Na ruku ovim Gejtsovim predviđanjima idu i istraživanja koja sugerišu koja će to zanimanja biti posebno tražena iduće godine na, recimo, tržištu radne snage u Evropskoj uniji.

Među najtraženijima biće stručnjak za veštačku inteligenciju, software developer, stručnjak za cloud computing, cloud arhitekt, analitičar podataka, stručnjak za obnovljive izvore energije.

Prognoza Bila Gejtsa postavlja ključna pitanja o spremnosti dece i učenika u osnovnim i srednjim školama za takvu transformativnu promenu. Zato Gejts ističe važnost sticanja veština programiranja i digitalne pismenosti i apeluje na roditelje da ohrabre svoju decu da prihvate programiranje od malih nogu.

Pošto veštačka inteligencija već revolucionarno menja svaki sektor privrede i svakodnevni život ljudi potreban je proaktivan pristup obrazovanju i razvoju veština kako bi se osiguralo da radna snaga može da se prilagodi novim okolnostima i promenjenim zahtevima.

Predviđanja Bila Gejtsa pozivaju na razmišljanje kako se može iskoristiti moć veštačke inteligencije i istovremeno ublažiti rizici njene primene.

Svaki učenik (i njegovi roditelji) i svaki radnik mora da donese odluku (na osnovu relevantih informacija i signala s tržišta rada) o svom budućem zanimanju ili prekvalifikaciji. Kako se veštačka inteligencija razvija, tako se moraju razvijati i strategije svake porodice (dece i roditelja) i svakog radnika za obrazovanje i razvoj radne snage.

Ulaganje u obrazovanje, znanje i veštine je (porodična ili indivudualna) investicija kao i svaka druga (zlato, akcije, nekretnine) jer mora da se vrati s dividendom.

Vredno je slušati i čitati Bila Gejtsa da bi roditelji (i  pristalice teorija zavere i normalni ljudi) odgovorno investirali u znanje, zanimanje i veštine svoje dece kako kasnije ne bi mogli da krive državu što neće da nađe posao za njihovu decu i traže od nje da ih zaposli.

Ta vrsta pametnog investiranja u budućnost ima još jednu dimenziju – novac se ulaže u nešto što može da se oplodi ne samo na domaćem, na primer srpskom, tržištu nego na svetskom tržištu radne snage. Obrazovanje za svet, to bi morao da bude cilj svakog roditelja i učenika.

Pošto su to saveti o skupom i dugoročnom investiranju u ljudski kapital, razlog je više da glasnika Bila (Gejtsa) valja slušati i razumevati, nikako ga ne treba ubiti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.