Srpski leteći taksiji i hrvatske baterije za BMW

Predsednik sindikata fabrike Fijat-Krajsler-Stelantis obelodanio je da su proizvedeni primerci prvog električnog automobila u Srbiji. A predsednik Srbije najavio je da ćemo za EXPO27 imati leteći taksi koji se radi s dve firme (francuska i, valjda, austrijska), „da pokažemo kako to izgleda“. Zanimljivo je da su se iz ponude odjednom izgubili Kinezi za koje je predsednik iz Pariza tvrdio da su svetski lideri u letećim taksijima.

Direktor preduzeća EXPO27 pojasnio je da su „oni (valjda, Francuzi) odlučili da razmišljaju o tome da svoje sedište presele ovde i rade na razvoju letećih taksija“. Obratiti pažnju na misaonu konstrukciju: „odlučili da razmišljaju“. Da bi na kraju ministar finansija saopštio da je razgovarao sa jednim od osnivača kompanije „Ascendanse flight technologies“ i izrazio očekivanje da će „predstavnici ove kompanije doći u Beograd na upoznavanje sa našim planovima“. Ni Stelantis, ni „jedna francuska kompanija“ do sada se nisu oglasile da potvrde ili demantuju ove informacije. Ali, bez obzira na to, ostalo je u ušima da lepo zveči.

I leteći taksi i električni automobil služe kako bi ojačali vladajuću tezu o Srbiji kao planetarno idealnom mestu za proizvodnju svakojakih novotarija. I da takvu lidersku poziciju Srbiji osigurava predsednik koji se, u stilu alternativnog rok benda, kao neočekivana sila iznenada pojavljuje i rešava stvar.

U isto vreme, zajedno s ovim informacijama, agencija za ocenu kreditnog rejtinga Standard & Poor’s objavila je da je Srbiji potvrdila ocenu kreditnog rejtinga BB+. Ministarstvo finansija je, brže bolje, naslutilo da je to „indikacija da bi Srbija u narednih godinu dana mogla po prvi put da dostigne investicioni rejting“.

Reagovao je i ministar finansija tvrdnjom da će „dobijanje investicionog rejtinga za našu zemlju značiti bolje uslove finansiranja, dalji rast BDP-a, privlačenje novih investitora, otvaranje novih radnih mesta, veća primanja građana i dalje poboljšanje njihovog životnog standarda“.

Ministar je, po običaju, prećutao da rejting BB+ znači da se Srbija kotira na neinvesticionom, špekulativnom nivou, da ima sposobnost izvršenja finansijskih obaveza, ali da je prisutan rizik promene poslovne klime i ekonomskih uslova i znatan kreditni rizik. Ključna reč je, naravno, rizik. Ukoliko, međutim, Standard & Poor’s jednog lepog dana dodeli Srbiji investicioni rejting (kako se nada ministar finansija) to bi verovatno moglo da ubrza odluku „francuske kompanije“ (i ne samo nje) da „privede kraju razmišljanje“ i preseli istraživanje razvoja letećih taksija u Surčin.

Ta će odluka rejting agencije umnogome olakšati posao i predsedniku Srbije koji će moći da izvuče sertifikat Standard & Poor’s kao keca iz rukava kad god provodadžiše privlačenje novih investitora, uz već uobičajen i neviđeno stimulativan paket finansijskih subvencija (desetine hiljada evra po radnom mestu, oslobađanje poreza na profit i plate, jeftinija struja i gas).

I dok se Srbija zabavljala svojim „jadom“, rejting agencija Fitch potvrdila je u kreditni rejting Hrvatske BBB+, uz pozitivne izglede. To znači da Hrvatska ima investicioni nivo (ono čemu se Srbija nada) i da ima zadovoljavajuću sposobnost izvršenja finansijskih obaveza uz umeren kreditni rizik.

Fitch vidi razboritu fiskalnu politiku hrvatske Vlade kao ključni argument za potvrdu kreditnog rejtinga. Tim povodom, kao i u slučaju Srbije, oglasio se hrvatski ministar finansija i najavio dalje mere za jačanje političke, ekonomske i finansijske stabilnosti i sprovođenje reformi za poboljšanje institucionalnih kapaciteta kako bi Hrvatska dostigla rejting nivo A (visoka sposobnost izvršenja finansijskih obaveza, nizak kreditni rizik).

Podaci o finansijsko-investicionom rejtingu Hrvatske pratile su, kao i u Srbiji, vesti iz poslovnih krugova. Najveću i najznačajniju poslovnu vest, za razliku od Srbije, nije saopštio predsednik Hrvatske (niti tamo neki sindikalni lider) nego jedan od ključnih poslovnih ljudi u toj državi – Mate Rimac.

Osnivač i glavni izvršni direktor Rimac Grupe (u čijem sastavu je i čuveni auto brend Bugati) objavio je da je njegova kompanija Rimac Technology sklopila dugoročno partnerstvo s BMW Grupom za zajednički razvoj inovativnih rešenja i proizvodnju visokonaponskih baterija za električna vozila. Tim povodom izdato saopštenje BMW-a ne ostavlja dilemu i nikog ravnodušnim: „Rimac Technology nudi naprednu tehnologiju s visokim stepenom prilagođavanja i spremna je da isporuči proizvode po najvišim automobilskim standardima“.

Inače, baterije za BMW Grupu proizvodiće se na automatizovanim linijama u fabrici unutar Rimac kampusa, vrednom 200 miliona evra i izgrađenom prošle godine u Kerestincu nadomak Zagreba.

Uopšte nema dileme da je BMW prepoznao Rimac Technology kao strateškog partnera jer se Mate Rimac dokazao kao poslovni čovek koji impresionira svojom domišljatošću, inovativnošću, improvizacijom, prilagođavanjem, eksperimentisanjem. Sve to zahteva slobodu manevrisanja u biznisu, što je Mate Rimac prepoznao da ima u Hrvatskoj i zato nije otišao „trbuhom za kruhom“. A to je prepoznao i BMW pa je za strateškog partnera izabrao Rimca. Stepen poslovne slobode je, između ostalog, i ono što računaju Fitch i Standard & Poor’s kad određuju rejting države.

Nije država Hrvatska propisala da će Rimac Technology biti partner BMW-a i pobednik u ekonomiji, nego je slobodno dogovaranje tržišnih partnera povezalo BMW i Rimac Technology i tako nagradilo preduzimljivost i sposobnost Mate Rimca. Država je pomogla tako što je stvorila političku, privrednu i finansijsku stabilnost (ambijent), a najveći kvalitet predsednika Hrvatske je što se drži podalje od ekonomskih poslova (iako traje predizborna kampanja) u koje se uopšte ne razume (svaka sličnost sa Srbijom je slučajna).

I, da. Mati Rimcu u neverovatnom partnerstvu s BMW-om ide na ruku još jedan detalj. Nema zelenih drekavaca, kao u Srbiji, koji bi tražili zatvaranje fabrike i poništavanje partnerstva s BMW-om samo zato što će se u Kerestincu proizvoditi baterije (valjda i litijumske) za električne automobile.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.