Srpski leteći taksiji i hrvatske baterije za BMW

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sad ništa ne razumem, nisu li ti zeleni drekavcu upravo od vas podržani? Ili su možda sad Vucicevi.

2. A sirovina stize odmah iz komsiluka

3. To je nešto najbolje i najlepše što je ikada imala Srbija.

4. Proizvodnja litijumskih baterija i rudarenje litijuma nije ista radnja, a to bi valjda i jednom ekonomisti trebalo da bude jasno.
   Nazvati pobornike i borce za ekološku zaštitu “zelenim drekavcima“ je samo po sebi uvredljivo, ali je još “uvredljivije“ da se takav pokušaj duhovitosti pojavi na stranicama lista koji pretenduje da neguje dijalog i uvažava razlike.
   Na ostatak teksta nemam primedbi jer se ne razumem u makro ekonomiju.

5. Zeleni drekavci? Zašto ne, neoliberalni drekavci? Oni su otvorili fabriku za proizvodnju baterija, a ne rudnik. Da ekspoloatacija sirovina donosi boljitak, Afrika bi bila vodeća u svetu.

6. Miša Brkić “zaboravlja” samo dve sitnice – prva je da preko 70 osto kapitala kojim Rimac raspolaže potiče iz para/državnih fondova (kao što je to “lep običaj” u “razvijenom svetu”, svetu slobodnotržišne ekonomije), a druga je da iz Rimčevih fabrika još nije izašao nijedan proizvod, sem poneki za reklamu i navlačenje investitora!

7. Господине Бркићу, производња батерија и елсплоатација литијума су две потпуно различите ствари…

8. Šta narod zna šta je BB+ G5+ G17+ SNS +….

9. Poenta na kraju: zeleni drekavci. Ne hvala, ne treba Rio Tinto.

10. Nije isto proizvoditi baterije i rudariti litijum.

11. Korektan clanak u svemu osim poslednje recenice gde je protivljenje iskopavanju rude i preradi rude litijuma u Srbiji, izjednaceno sa proizvodnjom baterija od litijuma, sto je neuporedivo. Zagadjenje okoline pri proizvodnji baterija je zanemarljivo, ili ne postoji, dok rudarenje litijuma predstavlja ekolosku nocnu moru sa dramaticnim posledicama. Nadam se da novinar nije (zlo)namerno napravo ovu gresku.

12. Uz dužno poštovanje autora, mišljenja sam da je pominjanje „zelenih drekavaca“ neumesno u ovom kontekstu.

13. Nema drekavaca a i zasto bi ih bilo? Proizvodnja litijumskih baterija je jedno a eksploatacija rudnika litijuma nesto sasvim drugo. Ogromna razlika u smislu zastite ekologije.

14. „Zeleni drekavci“ je teško maliciozan izraz za ljude koji se bore protiv iskopavanja litijuma! Ostalo vam je ok.

15. Gospodine Brkiću, sram Vas bilo.

16. Nadjite nekog relevantnijeg sagovornika koji se iole razume u ekonomiju a ne da citamo gluposti osobe koja ne zna ni osnovnu razliku izmedju kreditnog i investicionog rejtinga te mesa, sto bi se reklo, babe i zabe.

17. Zvaće se Ikar.

18. Sve je super osim zavrsetka. Li baterije ce se proizvoditi u Hr ali se NECE litijum kopati u Hr. „Zeleni drekavci“ ukazuju uglavnom na problem prljave tehnologije vadjenja litijuma.

19. Vidim gospodinu kolumnisti nije prošla podvala sa zelenim drekavcima, što me raduje : ovde je ipak budna publika i ne može „rog za sveću“. Jedna sitnija mu je ipak prošla, maliciozno a realno sa njegovim velikim gađenjem, potpuno van konteksta je pomenuo sindikat. Brkiću, Ti prezireš sindikate i zaposlene . Može se mnogo toga reći na račun aktuelnih sindikata ali kakvi ljigavci su na strani bezočne eksploatacije radnika danas – još su i uspešni.

20. BMW fabrika baterija u bavarskim gradovima Irlbahu i Štraskirhenu u Nemačkoj:
    Lokalna uprava izdala je građevinske dozvole, uprkos prigovorima o gubitku vrednog poljoprivrednog zemljišta. To je neki Šapić ili Vesić!
    Na referendumu održanom prošle jeseni jasna većina građana podržala je gradnju fabrike u Štraskirhenu. Drekavce je neko pitao za mišljenje!

21. Fabrika a ne rudnik. Budućnost je u Natrijum Jonskim baterijama pitajte Kineze i Induse. Živeli

22. Ne idu „zeleni drekavci“ uz ozbiljan clanak.

23. Bravo g Brkić, Srbija ima poslovnih i sposobnih ljudi ali vlast ne voli takve, ne poštuje ih i ne priznaje!

24. Decenijama već pratim i pišem o automoboilskoj industriji, najpre o onoj jugoslovenski koncipiranoj u kragujevačkoj Zastavi, potom u fabrici Fijat Krajler automobili (FCA) Srbijakoja je, od početka 2021., čerka firma multinacionalne kompanije Stelantis – četvte po obimu proizvodnje na planeti – sa sedištem u Amserdramu. barem jednom nedeljnidima u FCA Srbija kako sa radnicima u neposrednoj proizvodnji, tako i sa njihovim sindialnim predstavnicima,ali i sa ljudimabliskim samom top menadžmentu Stelantisa, Silviji Verneti, na primer. Najodgovornije, otuda, tvrdim da se prototipska proizvodnja električnog automobila Fujat panda (tzv.nulta serija) privodi kraju, da je sa proizvodnih i montažnih traka sišlo nekoliko desetina gotovih Pandi koje će koliko sutra da se, dobro zakamuflirane (zarad zaštite dozajna), pojave na kragujevačkim ulicama i šumadijskim drumovima, na kojima će da budu organizovane viešenedeljne probne vožnje, što je uobičajena prasksa svih automobislkih kompanija od kad je počelaproizvodnja automobila do sada. Nakom tih drumskih testiranja počinje probna, a u trećem kvartalu i serijska proizvodnja električne Pande. Svi pogoni kragijevačke fabrike – Preseraj, Lakirnica, sve tri Karoserije, osim Montaže, u kojoj je u toku završno instaliranje montažne trake, već sada su spremni za serijsku proizvodnju. Električna Fijat panda koja će da izlazi iz pogona kragujevačke fabrike svetskoj javnosti, zvanično je najavljeno, biće predstavljena 11. jula, kada Fijat obeležava 125 godina postojanja i rada.
    Ovo su činjenice, sve ostalo su „smatranja“ salonskih analitičara…

25. Zašto borce za zaštitu životne sredine nazivate
    zelenim drekavcima?