Tamni vilajet čuva imovinu

Ne pamti se da je poverenje u nekoga ili nešto bilo na tako niskom nivou – 18 odsto – kao što je u nedavnom istraživanju zaslužio Republički geodetski zavod.

Uz takvo nepoverenje iskazan je i plebiscitarni zahtev da se nešto obavezno i hitno učini u sistemskom, organizacionom i kadrovskom smislu kako bi se vratio ugled i podiglo poverenje u instituciju u kojoj su pohranjeni dokazi o svačijoj (ličnoj, korporativnoj, javnoj) imovini.

Katastar je ”na stisnutim usnama” mnogih klijenata. Savez za imovinu i investicije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koji čine predstavnici poslovnih krugova, založio se pre neki dan za brži upis nepokretnosti po zahtevima koji se ne rešavaju zbog nedostataka u dokumentaciji.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, posle brojnih primedbi građana na diskriminaciju u radu Katastra, obratila se proletos Ustavnom sudu sa zahtevom za ocenu ustavnosti pojedinih članova Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture.

Savet stranih investitora (FIC) u poslednjoj Beloj knjizi ocenio je sa 1,82 (manje od određenog napretka a više od nikakvog napretka) od moguća 3,0 poena reforme u oblasti nepokretnosti i katastra. A zatim je i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture formiralo radnu grupu da pomogne Republičkom geodetskom zavodu da bolje sagleda probleme i eventualne propuste u radu.

Tri sindikalne centrale (insajderi) podržali su resorno ministarstvo, tvrdeći da je sadašnje stanje u Katastru posledica nakaradnog rukovođenja i pogrešne organizacije.

Samo je sindikat blizak rukovodstvu Zavoda izrazio strahovanje što će se ministar baviti tom institucijom, aludirajući da odnos nadležnog ministarstva i Zavoda ima političku konotaciju.

Prebacivanje nesporno velikog nepoverenja javnosti, kao ključnog problema Zavoda, na politički teren (što radi sindikat blizak direktoru) liči na pokušaj jeftinog marketinga kako bi se sačuvale okamenjene kadrovske pozicije i nefunkcionalna organizacija.

Prevazilaženje stanja u Katastru, da bi se ispunili zahtevi i očekivanja klijenata, ne bi trebalo da bude političko pitanje (iako je izbor direktora politička stvar) nego problem koji se rešava dijalogom zainteresovanih strana i nadležnih institucija.

”Nužno je pronaći sistemsko rešenje kroz dijalog svih aktera na tržištu i nosilaca javnih ovlašćenja”, mudro sugeriše Bela knjiga Saveta stranih investitora.

Nije važna samo činjenica da građani nemaju poverenje u Katastar. Još je značajniji signal da to nepoverenje ima i poslovna zajednica.

Za kreatore privrednog ambijenta u Srbiji nije svejedno kako na stanje u tako značajnoj instituciji kao što je Katastar gledaju strani investitori jer on brine i o njihovoj imovini i svojom (ne)efikasnošću utiče na tempo njihovog investiranja (razvoja) ali i tekuće poslovanje.

A poslovni ljudi okupljeni oko moćnog FIC-a kao jedan od najvećih problema navode rokove za odlučivanje po zahtevima stranaka za upis u katastar nepokretnosti i katastar vodova, koji se i dalje redovno i vremenski značajno prekoračuju, zbog preopterećenosti službi predmetima u radu i neadekvatne unutrašnje organizacije rada (koju spominju i sindikati).

Problem predstavljaju i nerešeni predmeti po aktuelnim zahtevima stranaka i veliki broj nerešenih predmeta iz prošlosti od kojih su neki stari i po više godina. Sve to važi i za rešavanje drugostepenih predmeta.

Strane kompanije koje posluju u Srbiji zameraju Katastru preterano formalistički pristup u rešavanju zahteva za upis prava na nepokretnostima i kao veliki problem navode netransparentnost u radu i nepristupačnost strankama.

Katastar, smatraju privrednici iz FIC-a, treba učiniti pristupačnijim strankama i profesionalnim korisnicima, što bi dovelo do veće efikasnosti u radu, značajnog smanjenja broja odbijenih i odbačenih zahteva, a samim tim i broj drugostepenih postupaka.

Prvi korak ka popravljanju stanja u Katastru trebalo bi da bude pravo profesionalnim korisnicima da stupe u direktan kontakt sa službenicima katastra i da neposredno i u kratkom roku dobiju odgovore na pitanja.

FIC smatra da klijentima treba omogućiti punu kontrolu procesa registracije u predmetu koji je otvoren od strane javnih beležnika, imajući u vidu da je to njihova uslužna aktivnost. Strani investitori upozoravaju da prevelike takse za određene kompanije koje poseduju više stotina zemljišnih parcela uzrokuju značajna finansijska opterećenja za njih.

Među preporukama Bele knjige je i predlog da se izmesti postupak konvalidacije isprava (naknadno osnaženje nevažećeg pravnog posla) koje se odnose na nepokretnosti sa neregulisanog tržišta na druge nosioce javnih ovlašćenja (notari, advokati, izvršitelji).

Strani investitori u Srbiji preporučuju javnu raspravu o reformi Katastra.

Reforma ne bi trebalo da bude stvar politizacije na koju ”tera vodu” rukovodstvo Katastra. Reforma ”čuvara imovine” u državi kao što je Srbija otvora još neka važna pitanja.

Na primer, da li Katastar sme da bude tamni vilajet, odnosno mesto gde se odlučuje i u drugostepenom postupku (o tome bi trebalo uskoro da se izjasni Ustavni sud) i da li Katastar sme da preispituje pravosnažne odluke sudova ili mora da ih poštuje i sprovodi.

Ako se neko pita kako treba da izgleda Katastar, odgovor je: kao Agencija za privredne registre, ona je poželjni “foto robot”.

Neophodna dalja reforma Katastra ne sme da se odugovlači i da ima alternativu. NJen jedini cilj je da Katastar bude efikasna institucija koja omogućava vlasnicima da se komforno osećaju u uživanju svoje imovine.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.