Todorić se vratio

Prvo se Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova iz Vašingtona proglasio nadležnim za slučaj „Ivica Todorić protiv Republike Hrvatske“ i najavio da će po tom sporu doneti presudu.

Centar je deo Svetske banke, a poznat je i po tome što je presudio u korist Miroslava Miškovića, vlasnika Delta holdinga, protiv države Srbije. A zatim je hrvatski Visoki krivični sud potvrdio (martovsku presudu zagrebačkog Županijskog suda) da je finansijsko veštačenje protiv Todorića nezakonito.

To veštačenje bilo je ključni dokaz Tužilaštva na kome se zasnivala optužnica protiv Todorića.

Poznati hrvatski advokat Anto Nobilo tvrdi da optužnica više ne postoji, jer nema najvažnijeg dokaza. Optužnica je, dakle, ostala bez „nosećeg stuba“, bez corpus delicti da su Todorić i ostali počinili krivična dela za koja su optuženi.

Tužilaštvo je, inače, teretilo vlasnika Agrokora i 14 njegovih saradnika da su od 2006. do 2017. oštetili Koncern za 159 miliona evra.

„Zar nije čudno da su me optužili da sam oštetio svoju firmu“, pokušavao je da logično razmišlja Todorić, ali niko nije hteo da ga sluša, većina se olako navukla na njegov, u javnosti na brzinu stvoren, imidž „tajkuna-luzera“.

Možda je prerano prognozirati krajnji ishod i pobednika u ovom sporu, ali dosadašnji tok procesa zaslužuje analizu iz koje se mogu izvlačiti poneki zaključci i donositi sudovi.

Na „prvu loptu“ slučaj Agrokor podseća na, u istoriji, nezabeleženu pljačku privatne imovine koju je izvela pomahnitala država i „miriše“ na nekadašnje nacionalizacije komunističkih vlasti.

Todorić je optimista „sto posto“ da će Arbitraža u Vašingtonu potvrditi da je bio žrtva zavere duboke države i njenog neprijateljskog preuzimanja, odnosno nacionalizacije Agrokora, da je sumnjivo prenošenje ovlašćenja na privremenog poverenika države u Agrokoru i očekuje da će Arbitraža zbog toga kazniti državu Hrvatsku.

U njegovoj prijavi Arbitraži piše da su njegove kompanije bile prisiljene da prenesu na državu kontrolu nad Agrokorom čime im je nezakonito ograničeno, odnosno oduzeto ulaganje.

„Potpredsednica Vlade sedne preko puta mene i kaže da ću potpisati bez naknade predaju firme i maknut se iz firme. Sledio sam se. Takva ucena, na takav način“, objasnio je Todorić kako je potpredsednica vlade Martina Dalić u ime države započela posao nacionalizacije Agrokora.

Pošto je odbio ultimatum države i nije pristao na „prijateljsko“ preuzimanje (eksproprijaciju), Todorić se suočio s pritiscima da 40 kompanija Agrokor grupe otera u stečaj.

Ali, s obzirom da nijedna kompanija nije bila insolventna, bilo je nemoguće sprovesti stečaj.

On je tvrdio (ali od zaglušujuće hajke niko nije hteo da ga sluša) da Agrokor nije bio u problemima, da je dug Agrokora 4,8 milijardi evra a promet 6,8 milijardi evra i da je kompaniju spremao za Londonsku berzu.

Država je iskonstruisala plan kojim se dužničke garancije između članica grupe Agrokor knjiže u rashode i obaveze svakoj od kompanija, i to u punom iznosu, kako bi se kreirala fiktivna insolventnost.

Ukupne dužničke garancije koje je izdalo 16 članica Grupe za Agrokor d.d. iznosile su oko 1,9 milijardi evra, a spomenutim knjigovodstvenim multipliciranjem vrednost tih obaveza naduvana je na 30,6 milijardi evra.

Tako je kompanija stavljena u indukovanu računovodstvenu komu da bi se lakše opljačkala imovina, a u javnosti je smišljeno raširen strah da će propast Agrokora dovesti do kolapsa hrvatske privrede i dovesti do velikih socijalnih posledica.

Pod takvim pritiskom parlament je hitno usvojio Zakon o postupku vanredne uprave u trgovačkim društvima od sistemskog značaja za RH (tzv. Lex Agrokor), koji je pisala vladina tajna grupa BORG (mozak pljačkaške organizacije) na čelu s potpredsednicom vlade Martinom Dalić i u kojoj su bili domaći i strani konsultanti i advokati.

I mediji i javnost naseli su na podvalu duboke države i stali na stranu levijatana, a protiv privatne svojine.

Zakon je zapravo bio sistemsko pokriće da se od Todorića otme njegova kompanija.

U netransparentnom dogovaranju iza Lex Agrokora stao je fond rizičnog kapitala Knighthead Capital Management, koji je kupujući obveznice postao vlasnik, a posle uvođenja prinudne uprave, odnosno izglasavanja Lex Agrokora, odmah je uskočio u pomoć posrnulom koncernu spornim roll-up kreditom od 1,06 milijardi evra.

Posao s američkim fondom sklopljen je posle serije tajnih pregovora predstavnika državnog vrha Hrvatske i čelnih ljudi Fonda.

Uz otimanje Agrokora paralelno je tekao proces stigmatizacije njegovog vlasnika Ivice Todorića, koji je takođe osmislio i u javnost plasirao državni vrh. U montiranom sudskom „procesu stoleća“ Todorić je optužen da je pokrao vlastitu firmu.

Grupa koja je u ime države preuzela Agrokor unajmila je KPMG Poljska kao veštaka koji je trebalo da dokaže sve Todorićeve „mućke“.

Veštačenje KPMG-a pokazalo je da je Agrokor manipulisao finansijskim izveštajima. A onda se ispostavilo da je KPMG Poljska služio samo kao pokriće za veštačenje koje je faktički i suštinski uradio KPMG Hrvatska.

A onda je na sudu dokazano da je KPMG Hrvatska već ranije bio angažovan kao poslovni partner u vreme prinudne uprave i za to bio dobro plaćen.

Sudu je ostalo samo da potvrdi da je KPMG u slučaju Agrokora bio u sukobu interesa (veštačio je nešto u čemu je direktno bio involviran) i da se radi o prevari.

Tako je pao ključni dokaz optužnice protiv Todorića.

Ivica Todorić može biti nezgodan svedok protiv duboke, kriminalizovane države ako ona bude sela na optuženičku klupu.

Manipulišući strahom od uticaja izmišljene propasti Agrokora na hrvatsku privredu i socijalni sistem, država je do sada uspevala da ga ućutka, a u javnost je nametnut imidž propalog tajkuna.

„Ja ću ostati strpljiv dok vladavina prava polako, ali sigurno ne ugleda puno svetlo dana“, govorio je Todorić. Odnos prema Todoriću bio je divljački, reći će predsednik Hrvatske.

Sada se situacija drastično menja. Todorić ima pravosudni sistem uz sebe kao ozbiljnog saveznika.

Klupko se polako odmotava i kad se poslože sve kockice pojaviće se kristalno jasan plan države da ukrade najveću hrvatsku kompaniju. Ima posmatrača koji su uvereni da je u slučaju Agrokor opljačkano mnogo novca.

Pod firmom navodne zaštite javnog interesa, godinama stvaran kapital Ivice Todorića pljačkali su privilegovani političari, konsultanti, advokati, privremeni opunomoćenici, domaći i inostrani mešetari i prevaranti.

Todorić je svojevremeno podneo krivične prijave protiv Martine Dalić i članova grupe BORG za krivično delo zločinačkog udruživanja, zloupotrebu položaja i ovlašćenja i za zloupotrebu povlašćenih informacija.

Ured za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminaliteta (USKOK) je 26. jula 2019. odbacio prijavu kao neutemeljenu.

Koliko bi državu Hrvatsku mogla da košta avantura s Agrokorom ako Arbitraža u Vašingtonu presudi u njegovu korist?

„Ako je pre sedam godina vrednost moje kompanije bila samo milijardu evra, a vredela je više, samo kamata za sedam godina je možda milijardu i po“, skromno procenjuje Todorić, ali ne otkriva koliko je težak njegov odštetni zahtev u Vašingtonu.

U Hrvatskoj je već počelo licitiranje sa sumom koju će kao račun pomahnitale države morati da plate poreski obveznici. Pojedini analitičari spominju sedam-osam milijardi evra.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.