Udario populista na populistu

Sad se konačno zna ekonomski program kandidata Demokratske stranke za predsednika Amerike.

Dosadašnja potpredsednica Kamala Haris izašla je s (istina nepotpunim ali bez dileme o pravcu) ekonomskim programom, koji ne samo da je prihvatanje amaneta „gde ja stadoh, ti produži“, nego je još rastrošnija verzija dosadašnje neodgovorne ekonomske politike aktuelnog predsednika Džoa Bajdena, koja je Ameriku gurnula u visoku inflaciju.

Haris na predizbornim skupovima tvrdi da je Bajden vodio uspešnu ekonomsku politiku i, u stilu rasnog populiste, obećava biračima da će radikalnijim alatkama ekonomske politike popraviti ono što nije uspeo njen aktuelni šef u Beloj kući.

Ona se deklariše kao sertifikovani naslednik Bajdenove državno-intervencionističke ekonomske politike koja je na centralno-planski način raspoređivala ogroman novac poreskih obveznika na državna davanja (zelena i energetska reindustrijalizacija i klijentelizam), uz sve rizike s kojima su se nekada suočavali partijski planeri u Sovjetskom Savezu i Kini.

Problem je, međutim, što su Bajdenove ekonomske mere (najpre rastrošna i neodgovorna fiskalna politika i preambiciozna javna potrošnja), u čemu su saglasni gotovo svi ozbiljni ekonomisti, glavni krivac za nezabeleženu inflaciju u SAD u prethodnih dve decenije, a Haris je namerna da obuzdava Bajdenovu inflaciju još opuštenijom monetarnom politikom i još većom javnom potrošnjom. Što bi se reklo, da benzinom gasi požar (inflacije).

Za razliku od Bajdena, njegova naslednica u Beloj kući (ako pobedi na novembarskim izborima) ima originalnu ideju kako se boriti s inflacijom – da država zakonom zabrani povećanje cena namirnica i još nekih roba i usluga (za koje vlada proceni da su važne za standard građana kao što su recimo kirija, benzin, školska odeća, lekovi na recept), a da državnom tužiocu zakonom bude naređeno da izriče kazne proizvođačima koji povećavaju cene.

Haris planira da ukine porez na napojnice i poveća minimalnu platu, ali i da zabrani nepravedna spajanja i akvizicije velikih korporacija koje im daju moć da podignu cene namirnica i potkopaju konkurenciju koja drži niske cene za potrošače (za sada se ne izjašnjava ko je taj ko će odrediti šta je „nepravedno“ spajanje).

Pored zabrane poskupljenja, ekonomski plan Kamale Haris predviđa oprost medicinskih dugova, ograničenje troškova lekova na recept, subvenciju od 25.000 dolara za kupce koji prvi put kupuju kuću, državno finansiranje izgradnje tri miliona stambenih jedinica i poreski kredit na decu koji bi obezbedio 6.000 dolara po detetu porodicama za prvu godinu bebinog života.

Plan pun populističkog adrenalina nije u javnosti dočekan ovacijama. Naprotiv. Kenet Rogof, profesor ekonomije Univerziteta Harvard, smatra da je predlog kontrole cena užasna ideja, Vol strit žurnal tvrdi da će predlozi Kamale Haris dovesti do sporijeg rasta, veće inflacije i bujanja dužničke krize a Vašington post u uvodniku konstatuje da je „umesto da isporuči značajni plan, Haris traći vreme na populističke trikove“.

Građani nisu zadovoljni dosadašnjom ekonomskom politikom Bele kuće i imaju jasne predloge za Kamalu Haris. Prema najnovijoj anketi CBS njuza samo devet odsto birača ocenjuje stanje nacionalne ekonomije kao „veoma dobro“, pri čemu su ekonomija i inflacija rangirani kao glavna tema zabrinutosti.

A istraživanja Fajnenšel tajms/Univerzitet Mičigen pokazuju da šest od deset Amerikanaca želi da se Kamala Haris distancira od Bajdenove ekonomsku platformu, da zauzme potpuno drugačiji pristup u ekonomiji ili da napravi velike promene u Bajdenovoj ekonomskoj politici. Od toga, međutim, nema ništa.

Nezadovoljstvo običnih ljudi potkrepljuju brojke. Odbor za budžet Predstavničkog doma američkog Kongresa izračunao je da je u vreme Džoa Bajdena u Beloj kući inflacija porasla skoro 20 odsto (što je svaku američku porodicu koštalo 17.000 dolara godišnje), da je 2,08 miliona radno sposobnih Amerikanaca manje u radnoj snazi, da je Indeks poverenja potrošača pao 24 odsto od februara 2020. godine, da je potrošnja na kamate (za kredite koje uzima država) porasla 540 milijardi dolara i da SAD troši više na servisiranje duga nego na nacionalnu odbranu, da je državni dug povećan 2,64 biliona dolara za godinu dana, da se Amerika svakog minita zadužuje pet miliona dolara, da je svako američko dete zaduženo sa 480.241 dolara.

„Mandat predsednika Bajdena bio je četvorogodišnji fiskalni neuspeh. Loša ekonomska politika i nepromišljena potrošnja doveli su do inflacije, što je napravilo ogromne štete američkom narodu“, zaključak je Odbora.

Uz sve to, Bajden je neodgovornom fiskalnom politikom potrošio ogromnih 1,9 biliona dolara za reindustrijalizaciju u okviru Zakona o smanjenju inflacije, a istraživanje Fajnenšel tajmsa pokazalo je da je 40 odsto „Bajdenovih“ najvećih proizvodnih investicija odloženo na nekoliko godina ili zaustavljeno na neodređeno vreme. Dakle, da je Bajden bio fiskalno odgovorniji, američka inflacija bila bi manja.

Novac za novu javnu potrošnju Kamala Haris će, ukoliko se useli u Belu kuću, obezbeđivati novim zaduživanjem države i većim korporativnim i porezima na bogatstvo.

Njen problem je što bogate Amerikance posmatra „preko nišana“ a ne kao sugrađane, i što nije spremna da se odrekne dve državne poluge u uređivanju tržišta: regulacije koja otežava sklapanje novih poslova i poreske politike koja se koristi kao kazna.

Nešto od tog nerazumevanja Haris je nedavno demonstrirala u San Francisku gde je prikupljala novac za kampanju. Mesto okupljanja bio je hotel Fermont na Nob hilu, kraju koji se smatra jednim od kvartova u kome žive najbogatiji ljudi na svetu (u žargonu ga zovu Snob hil).

Samo ulazak u hotel koštao je 3.300 dolara, karte od 250.000 dolara rasprodate su tri dana ranije, a najskuplja karta koštala je 500.000 dolara.

Onome ko je priložio ček na pola miliona dolara, a živi na Nob hilu, Kamala Haris je obećala da će kad (i ako) postane predsednica Amerike „na prvo mesto staviti porodice srednje klase i radničke klase“.

Ovaj tekst prevashodno je posvećen analizi ekonomskih ideja Kamale Haris, jer je njena ekonomska politika do skoro bila nepoznanica.

Posmatrajući njenog protivkandidata, republikanca Donalda Trampa, moglo bi se reći da ni on ne zaostaje mnogo u širenju zavodljivog populizma.

Njegova krilatica „America First“ i dalje izaziva zebnju u poslovnim krugovima koji smatraju da protekcionizam i gušenje slobodnog tržišta u svetu, iako zvuče primamljivo na prvi pogled, neće doneti ništa dobro američkim radnicima i američkoj ekonomiji.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.