Velika mrlja na pozlati „srpskog ekonomskog čuda“

Bruka se ne može sakriti prećutkivanjem. Domaća javnost pravi se da ne primećuje vest koju je objavio Fajnenšel tajms (FT) da su se jedan od najistaknutijih srpskih biznismena i njegova kompanija našli pod lupom Evropske centralne banke (ECB).

Banka mesecima istražuje srpsku Alta Pay Grupu i njenog vlasnika dr Davora Macuru, a FT napominje da je ta istraga dovela do ozbiljne zabrinutosti ECB zbog internih provera i kontrola srpske kompanije i finansijskih sredstava njenog vlasnika.

Inače, ECB osporava Alta Pay Grupi preuzimanje austrijske Addiko banke zbog zabrinutosti u vezi sa potencijalnim pranjem novca. Zvaničnici ECB, piše još FT, ne veruju da dr Macura ima adekvatnu politiku (ili praksu) da bi se osiguralo legalno poreklo sredstava deponovanih kod Alta Pay banke.

FT tvrdi da je podatke dobio od četiri osobe direktno uključene u istragu a zatim objavljuje nacrt pisma koje ECB šalje na adresu Alta Pay Grupe.

U pismu se ističe zabrinutost zbog provera protiv pranja novca i drugih pitanja usklađenosti koja su potrebna za rad banke u evrozoni i naglašava da se ECB i dalje protivi bilo kakvom preuzimanju Addiko banke.

Objašnjavajući uzroke angažmana ECB, londonski list njenu neobičnu intervenciju smešta u kontekst rastuće geopolitičke tenzije koja u fokus stavlja integritet evropskih finansijskih institucija, a regionalnim regulatorima podiže pripravnost.

Rukovodioci Alta Pay Grupe odbacuju umešanost u nezakonite aktivnosti i nedostatak adekvatne provere. A dr Macura smatra da su „pretpostavke i zabrinutosti“ u vezi sa poslovanjem banke „neosnovane, neproverene i netačne“ i da su Austrijskoj agenciji za finansijsko tržište i ECB dostavljene informacije o njegovim finansijama, poreklu imovine banke i internim kontrolama.

Neko će istragu ECB razumeti kao dragoceno upozorenje, drugi će reći da je to mučki udarac onih koji zavide Srbiji na prosperitetu, a treći će se kladiti na nameru konkurenata (NLB i AIK) da ocrne Alta Pay Grupu kod ECB u vreme kupovine Addiko banke.

Iz ranijih sličnih regulatornih intervencija jasno je da se afera neće završiti samo na prepisci. Iako na prvi pogled liči na triler, sumnja evropskog bankarskog regulatora ne zvuči naivno da bi istraga naprasno bila završena.

Dr Macura i Alta Pay Grupa nisu bilo koji biznismen i bilo koja kompanija. Vlasnik Alta Pay Grupe istaknuti je član nove srpske biznis elite, s vezama koje sežu u najbliže okruženje predsednika države.

Poslovni uspon dr Macure pokazuje neodoljiv „i ukus i miris“ sprege politike i biznisa, i tu ne pomaže (raz)uveravanje da predsednik Srbije „nikada nije imao kontakte sa gospodinom Macurom“.

Suština je da FT nije ni tvrdio da su dr Macura i predsednik Vučić „prst i nokat“, već da vlasnik Alta Pay Grupe ima političke veze sa osobama bliskim predsedniku Srbije.

Poslovni uspeh dr Macure je impresivan – od vlasnika lokalne menjačnice i otkupljivača zlata krajem prve decenije ovog veka do vlasništva 15 kompanija koje danas posluju u sektorima stambene izgradnje, nekretnina, bankarstva, trgovine, avio-saobraćaja, poljoprivrede, rasvete…

Zvanični podaci pokazuju da Alta Pay Grupa konstantno povećava neto dobit – u 2020. godini bio je  914.813 evra a u 2021. bio je 1,6 miliona evra da bi 2022. porastao na 2,8 miliona i u 2023. skočio na 3,7 miliona evra.

<<§p<A neto profitna marža porasla je s 14 odsto u 2020. godini na 25,5 odsto u 2023. godini. Dr Macura izrastao je u biznismena čije vlasništvo pravi godišnji promet 33,8 miliona evra i ostvaruje profit od 4,6 miliona evra.

Poslovni potezi dr Macure u poslednjih pet godina koji su ostavili snažan pečat u javnosti bili su kupovina državne Jubmes banke i fabrike traktora IMT u Novom Beogradu i ugovor (bez tendera) o strateškom partnerstvu s EPS-om za elektronsko plaćanje računa građana za struju.

Prodaja 28,5 odsto državnog kapitala u Jubmes banci u proleće 2019. godine nije prošla bez sumnji. Na tender za prodaju prijavila su se dva kupca a Ministarstvo finansija odučilo se za menjačnicu Alta Pay.

Tada se moglo čuti da se Alta Pay prijavio za kupovinu posle isteka roka, ali mu se progledalo kroz prste jer je (kako se pričalo) plaćao autobuse za prevoz na mitinge pristalica vladajuće partije.

Za državni paket vlasništva Davor Macura platio je 5,02 miliona evra. Pre nego što je 9. maja zvanično na Beogradskoj berzi kupio državne akcije Jubmes banke, Macura je četiri dana uplaćivao u kešu po oko dva miliona evra u dinarima (29. mart i 1, 2. i 3. april) da bi povećao osnovni kapital svoje firme.

To nije bio nezakonit potez, ali je suma od 944 miliona dinara (oko osam miliona evra) bila razuman povod za radoznalost Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca (čiji je predsednik bio ministar finansija) i policije, osim ako nisu bili informisani da je novac stigao od tetke iz Kanade.

U to vreme u poslovnim krugovima kružila je informacija da niko ne bi ušao u kupovinu Jubmes banke da država prethodno nije garantovala da državna preduzeća neće sklanjati depozite iz te banke (90 odsto depozita bili su državni i svi su, u vrednosti od oko 120 miliona evra, bili replasirani preko NBS).

A posle kupovine, u banku su prebačeni računi gradske uprave Beograda i nekih republičkih organa. Ubrzo je Jubmes banka promenila ime u Alta Pay banka a u septembru 2023. godine Alta Pay Grupa postala je vlasnik 100 odsto akcija banke. Bilo je onih koji su tvrdili kako je Alta Pay Grupa, odnosno njena firma ABL Solvent, uz veliku blagonaklonost vlasti kupila propalu fabriku traktora IMT u Novom Beogradu za 70 miliona evra.

Do novca za kupovinu ABL Solvent došao je uz pomoć kredita od 60 miliona evra koji je dobio od AIK banke (koja će Alta Pay Grupi nekoliko godina kasnije biti glavni konkurent u kupovini Addiko banke), zalažući parcelu IMT-a, koju još nije ni kupio.

Način i dinamika razvijanja biznisa dr Macure sugerišu jaku političku zaleđinu. U tom kontekstu, sumnja ECB u pranje novca Alta Pay Grupe ozbiljan je šamar vlastima Srbije. Ako je tačno to što je utvrdila ECB, pitanje je kako Srbija sprovodi svoje zakone i preporuke FATF o sprečavanju pranja novca i zašto je niko ne opominje ako ne radi dobro.

Otvaraju se i druga pitanja.

Recimo, ako istraga traje mesecima i pokazuje nezakonito poslovanje Alta Pay Grupe zašto ECB ne reaguje dok dr Macura uspostavlja odnose sa velikim bankama (Intesa Sanpaolo, UniCredit i JPMorgan)?

Slično važi i za regulatore s druge strane Atlantika. Ako u globalnim finansijskim krugovima Alta Pay Grupu „bije glas“ sumnjive finansijske institucije kako je onda dr Macura krajem aprila ove godine učestvovao u nizu strateških sastanaka u Vašingtonu.

Između ostalih, sastao se i s republikanskim kongresmenom Džonom Molenarom s kojim je razgovarao o povećanju saradnje finansijskih institucija sa Balkana i američkih kompanija i mogućnosti zajedničkih investicija u nekretnine i obnovljive izvore energije. (Usput, stručnjaci koji prate primenu FATF propisa upozoravaju da je srpski sektor nekretnina u najvećem riziku od pranja novca.)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.