Vešala iz Davosa

I da opet pozovu državu da otima od bogatih i udeljuje siromašnima i da bogate države oproste dugove siromašnim državama-dužnicima. Domaći mediji nisu propustili priliku da o Davosu posprdno pišu kao govornici za džetset i elitnoj grupi koja plaća visoke članarine da bi manipulisala globalnim događajima za sopstvenu dobit i zagađivala Alpe ugljen dioksidom iz svojih aviona.

U toj kakofoniji revolucionarnih parola i prohteva prošli su nezapaženo neki važni akcenti ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma. Naročito je srpska javnost ostala uskraćena za predviđanja i najave koje sugerišu kuda će svet (i Evropa) da se kreće narednih godina.

Ali, to nije ništa čudno, niti je prvi put da Srbija prespava, prečuje ili ignoriše svetske trendove pa se posle čudi šta je snašlo i optužuje ceo svet da je mrzi. Dovoljno je setiti se pada Berlinskog zida.

Za Srbiju je bilo važnije da čuje s kim se od učesnika Davosa družio predsednik naše države (koji je, inače, u WEF-u izgubio status dobrog momka) i šta kaže nevladina organizacija Oxfam („svaki milijarder neuspeh je javne politike“).

Davos je u Srbiji iskorišćen kao još jedna prilika da se podignu vešala gneva i javno pozove na linč bogatih preduzetnika. Mi i dalje verujemo da će nas pogrom bogatih i uspešnih učiniti srećnijim i manje siromašnim.

Zahvaljujući prećutnom dogovoru neformalnog medijskog kartela u Srbiji niko nije imao priliku da pročita ili čuje šta se to sprema u našem najbližem okruženju – u Evropskoj uniji – kao odgovor na aktuelne, ali i izazove budućnosti.

Dan posle govora šefice evropske vlade Ursule fon der Lajen u Davosu, u kome je najavila ekonomsku budućnost Evrope, naslovnicama domaćih medija dominirale su vesti iz sveta o novim perspektivama života Jevreja u kampovima za raseljena lica, zemljotresu u Indoneziji, zahtevu pacifičkih ostrva da Japan odloži ispuštanje vode iz Fukušime, o polarnom medvedu-ubici, šefu Koza nostre koji je prebačen u sigurniji zatvor, privođenju Grete Tunberg u Nemačkoj, optužbi za ubistvo nestale Ane Volš…

Ni tri dana posle govora Ursule fon der Lajen mediji u Srbiji nisu smatrali važnim da upoznaju domaću javnost s kolosalnom ambicijom Evropske unije da započne najveću industrijsku transformaciju u modernoj istoriji.

Šefica evropske vlade pred svetskom poslovnom elitom predstavila je plan ekonomije čistih tehnologija (evropski Green Deal) koji je apsolutni prioritet unije 27 država.

Nije malo u Srbiji onih koji će reći da je Ursula nebitna politička figura i da je samo jedan od briselskih birokrata. Tačno, ali u ovom projektu nije bitna persona. To što je ona objavila u Davosu nije njena lična vizija, nego usaglašena vizija 27 država za naredne decenije.

Ima u Srbiji i onih koji će reći, slušajući kremaljski narativ, da je EU propala stvar i da je izgubila ulogu važnog međunarodnog faktora. Na tome ruski predsednik Putin uporno i temeljno radi u pokušaju da uništi Evropu. Na njegovu i na žalost srpskih putinista, aktuelni događaji (agresija Rusije na Ukrajinu, ekonomska i energetska kriza, pokidani lanci snabdevanja i proizvodnje) potvrdili su da je Evropska unija zapanjujuće otporna i delotvorna tvorevina.

Zemlje članice EU oslobodile su se energetske zavisnosti od Rusiji neverovatnom brzinom i odlučnošću, Evropska centralna banka uspešno se borila protiv inflacije obustavom kupovine obveznica i povećanjem kamatnih stopa bez pokretanja velike tržišne prodaje državnog duga, evropski autokrati-populisti su izolovani (Orban, na primer), a ekonomske posledice Bregzita nisu velika glavobolja za EU.

Unija je prošla kroz nekoliko „egzistencijalnih kriza“ i nije se raspala, kako su mnogi zlurado tipovali. Umesto raspada, države-članice shvatile su da bi im život bio bolji uz evro i odlučile da obnove „bračne zavete“. EU je za rubne države-članice bila bezbedan put u modernizaciju.

To je ono što privlači Ukrajinu, Modaviju i balkanske zemlje Evropi. Zato se formirao red za ulazak u EU, a ne za izlazak iz nje. I zato unija 27 država danas izgleda jače nego ikad.

I takva EU kreće u neviđenu transformaciju privrede prema čistoj tehnologiji koja je najbrže rastući investicioni sektor u Evropi (udvostručila je vrednost samo od 2020. do 2021.). Unija priznaje da su druge države – Japan, Indija, Velika Britanija, Kanada, SAD, Kina – već odmakle u razvoju i primeni čistih tehnologija, objavljuje nameru da se priključi tom trendu i utvrdi svoje mesto u reglobalizaciji.

Ursula fon der Lajen poslala je poruku biznisima o predvidljivosti i transparentnosti uslova poslovanja u novoj industrijskoj transformaciji Evrope. To je ono što investitori žele da čuju i pomno prate sva tržišta čiste tehnologije, upoređujući vlastite konkurentske sposobnosti.

Unija navodi ključne sektore za postizanje cilja nulte emisije štetnih gasova (vetar, toplotne pumpe, solarnu energiju, vodonik, skladištenje) i obavezuje se da kompanijama iz tih sektora stvori povoljne uslove za poslovanje – jednostavno i ubrzano izdavanje dozvola, jednostavne modele poreskih olakšica, lakše finansiranje i jednostavniji pristup za mala i srednja preduzeća.

Kapital za industrijsku transformaciju obezbediće se iz budućeg Fonda za suverenitet koji će finansirati strukturna rešenja za povećanje resursa, za ekstremne istraživačke inovacije i strateške industrijske projekte.

A Zakon o kritičnim sirovinama podržavaće zemlje koje su od vitalnog značaja za proizvodnju ključnih tehnologija, kao što su proizvodnja energije vetra i skladištenje vodonika.

Zakon će podstaći preradu sirovina kako bi se rešio problem monopola u proizvodnji litijuma, jer je monopol koji imaju tri države podigao cene i ugrozio konkurentnost.

Predsednica evropske vlade nije ostavila ni trunku sumnje – Uniji će za najavljenu transformaciju trebati ogroman rast veština i kvalifikovanih radnika pa nema dileme da će tržište 27 zemalja i dalje biti magnet za radnu snagu iz najbližeg okruženja.

Zašto je važno da je domaća javnost upoznata s evropskim planom?

Za razliku od predsednika kome je Davos (izgleda) okrenuo leđa, Forum bio je prilika za preduzetnike iz Srbije. Iako Srbija nije članica EU (kako se priprema za članstvo neće skoro ni biti), evropski plan industrijske tranzicije važan je putokaz za srpske poslovne ljude i radnu snagu.

Njihova konkurentna pozicija znatno je manja (jer Srbija nema članstvo u EU), ali to ne znači da preduzeća iz Srbije neće moći da se uključe u novi evropski plan. Šansa da uspeju nije velika, ali nije ni mala, pa će je mnogi preduzetnici oberučke zgrabiti.

Slična situacija je i sa radnom snagom. Industrijska transformacija Evrope biće magnet za stručne i kvalifikovane radnike iz Srbije i to je proces koji ne mogu da zaustave nikakva patriotska naricanja.

To znači da će Srbija i dalje ostajati bez stručnog i obrazovanog ljudskog kapitala i taj će nedostatak morati da nadoknađuje uvozom radne snage sličnih ili nižih kvalifikacija s bliže ili dalje evropske periferije.

Bilo je važno da srpska javnost čuje iz Davosa šta to priprema EU, naš najveći i najvažniji ekonomski partner. Nije dovoljno što je sve to čuo samo predsednik Srbije. On se ionako vraća iz Švajcarske uspaničen onim što je čuo. A čuo je da svet „ide na smanjenje državne pomoći“ da bi se obuzdala inflacija.

Paolo Đentiloni, evropski komesar za privredu, to je nazvao političkim izazovom, a predsednik Srbije panično je zaključio: „Pred nama su veoma teška vremena“.

Da, jesu. Biće manje novca za kupovinu birača.