Foto: Radenko TopalovićCeo javni sektor dobiće povećanje plata od osam odsto, a povećanje za prosvetare i za vaspitačice biće 12 odsto. Obećao je predsednik Srbije i podsetio da je minimalna zarada već povećana 13,7 odsto (na 53.592 dinara) i da je to izuzetna vest za najsiromašnije radnike u našoj zemlji. A spremio je i radost za penzionere.
Odmah zatim javio se i ministar finansija i najavio da će rebalansom budžeta biti obezbeđena veća sredstva za pobunjene seljake (18 milijardi dinara), lekare (30 milijardi) i nastavnike (12 milijardi) a da će država kroz budžet podržati i porodice sa decom rođenom 1. januara ove godine i kasnije (za prvo dete porodica će dobiti 500.000 dinara, za drugo – 600.000 dinara, za treće – 2.280.000 dinara a za četvrto 3.180.000 dinara).
Ministar je u jednom od javnih nastupa ponovio da „Srbija ima jasan cilj, a to je EXPO 2027“. Kao što se zna, u taj cilj Srbija treba da ugradi oko 18 milijardi evra.
Dva najvažnija pokretača privrednog rasta u državama sličnim Srbiji su lična potrošnja i investicije. Što se tiče lične potrošnje, nju najviše podstiču povećanje plata i masivni budžetski transferi.
Predsednik i Vlada Srbije tog pravila dosledno se pridržavaju – povećavaju plate bez obzira na produktivnost zaposlenih u državnom sektoru i iz budžeta distribuiraju klijentima kapom i šakom. Takva situacija ne može trajati večno, a navika klijentelizma teško se iskorenjuje.
Kad su u pitanju investicije, na njih će svakako uticati pad kamatnih stopa. Polovina centralnih banaka već je počela snižavanje kamatne stope, uključujući i američke Federalne rezerve koje su pre neki dan smanjile ključnu kamatu za 50 baznih poena.
Talas obaranja kamata centralnih banaka preneće se i na komercijalne banke pa će zaduživanje privatne privrede pojeftiniti, što bi trebalo da podstakne investicije.
„Investirali smo stotine i stotine miliona evra i nastavićemo to da radimo“, obećao je Zoran Drakulić, predsednik srpskog poslovnog kluba Privrednik na nedavnom godišnjem prijemu (usput se zapitao kako je moguće da na tolike privatne investicije vlada ne uzvraća bar s malo ljubavi prema domaćim preduzetnicima).
A državne investicije moguće je da će stagnirati zbog suženog fiskalnog prostora, mada se Srbija na to ne obazire, što donosi dodatnu neizvesnost i opasnost.
Na kraju, kao najveći oslonac privrednog rasta ostaje izvoz. Dobra vest za privredu Srbije (naravno i za većinu ekonomija) je da se stabilizuje rast svetske privrede.
To će omogućiti srpskim kompanijama da povećavaju izvoz. Ali, treba biti oprezan – trenutni globalni rast najslabiji je od kraja 90-ih godina prošlog veka a razlozi su (osim pandemije i rata u Ukrajini) znatni pad globalne trgovine i investicija, što za posledicu ima pad produktivnosti koja se smanjuje svuda u svetu.
Evropska unija najveći je ekonomski partner Srbije. Ivailo Izvorski, glavni ekonomist Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju, upozorio je pre neki dan u zagrebačkom hotelu Westin na tradicionalnoj konferenciji „Dan velikih planova“ u organizaciji uglednog hrvatskog ekonomskog magazina Lider, da je Evropska unija najslabija karika u globalnoj privredi.
„Frapantna je činjenica da je 1990. godine udeo SAD i EU u globalnom BDP-u bio gotovo jednak, oko 27 odsto, dok je udeo Kine bio malo manji od dva odsto, da bi 2024. udeo SAD ostao isti, a evropski i kineski se izjednačio, na oko 17 odsto. Sve to uz činjenicu da EU sada ima dvostruko više članica“, rekao je Izvorski i podsetio da je veliki problem za mnoge ekonomije slabost u proizvodnom sektoru Nemačke. A Nemačka je ključni partner mnogih država sličnih Srbiji, pa i Srbije.
Slušajući domaće državne činovnike mogao bi se steći utisak da je Srbija izolovano ostrvo na čiju bajkovitu klimu ne utiču svetski ekonomski cikloni i anticikloni, morske struje i orkani.
Slušamo slatkorečive priče kako je budžet stabilan i neprestano se puni jer privreda raste, raste zaposlenost i pada nezaposlenost, transferi iz budžeta su izdašni i ni jedna kategorija klijenata nije zaboravljena, javni dug nije zabrinjavajuć, vlada je na dobrom putu i ima jasne ciljeve…
Nije u pitanju ni zavist ni zluradost kad se sumnja da nešto nije u redu sa tom našom ekonomskom idilom. Ne radi se samo o svetskim geopolitičkim izazovima koji „lede krv u žilama“ i mnogo razvijenijim ekonomijama od naše.
Neki đavo ne da nam mira da budemo ponosni na naše državne službenike i njihove rezultate. Globalne neizvesnosti malo kome dozvoljavaju da se bahato razmeće obećanjima i državnim novcem. Suzdržanost u trošenju i obećanjima postaje izuzetno cenjena vrlina kod svih državnih službenika, osim populista. Oni jedino ne vole da pričaju o konkurentnosti i produktivnosti koji su temelji zdrave ekonomije.
Usput, Srbiju, kao i Evropu, guši veliko regulatorno opterećenje. Evropa je najslabija svetska ekonomska karika između ostalog i zato što njenu privredu davi prevelika vladina regulacija i centralizacija. Kao i Srbiju.
Uz to, u Srbiji je poslednjih godina, zahvaljujući partijskom zapošljavanju, dramatično narastao državni i javni sektor koji je toliko korumpiran i neefikasan da vapi za reformama o kojima vlast ni ne razmišlja. Jasno je da ovolika masa novca za plate zaposlenih u tom sektoru nije dugoročna održiva. Umesto reformi, vlast nastavlja da uvećava državni i javni sektor i zaposlenima povećava zarade.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
