Anatomija zločina

Kakva je korist bila od iznošenja tolikih pojedinosti? Javnost iz forenzičkih izveštaja prenetih u štampu nije i nikad neće dobiti bilo kakvu pouku. Njima se hrane samo bolesni umovi željni ideja i detalja. Šta je onda razlog? Katarza jednog slučaja? Katarzu može doneti samo zločinac u zatvoru koji ostaje da izdržava dugu i pravednu kaznu. Ekskluzivitet i prodaja medija koji sve to objavljuju? Ako je ovo, stoji pitanje: jesu li tiraži vredni razobličavanja strašnog lica smrti? Javnost je, bar onaj njen normalni deo, i ovoga puta ostala zgrožena brutalnošću medijskih izveštaja.

Anatomija zločinačke biografije još ne prestaje. Izobličen, mahnitog lica, zastrašujući, kao i njegov bolesni čin, zločinac i dalje dobija naslovne strane. Priči se još traže nastavci. Majka zločinca, sestra, ujna, čak i neka komšinica koju je majka navodno tukla, daju intervjue i izjave. Svet je izmislio tabloide mnogo pre nas. Dobio je mnogo ranije i zločince gladne publiciteta. Želimo li bolesne umove koji neće birati sredstva da dođu na naslovne strane? Podstaknut ovakvim izveštavanjem koje od siledžije i ubice pravi makar i medijsku anti ličnost, svaki očajnik kome je samo još zločin preostao postaje tempirana bomba.

A opet, moć medija dovela je do brzog hapšenja. I evo medija ponovo da isteraju pravdu. Mladi Luka Jovanović izgubio je život na jednom od najosvetljenijih i kamerama najpokrivenijih mesta u gradu: na Brankovom mostu. Ni petnaest dana od njegove smrti, policija nije davala informacije o ubici koji je pobegao sa lica mesta. Neutešni otac, ostavljen bez saznanja osim da istraga tapka u mestu, započeo je tihi protest. Svakoga dana na mestu pogibije svog sina, stoji bez reči sa Lukinom slikom u rukama. Javnost se uzbunila. Došli su mnogi da stoje sa njim. Pokrenuli su se i mediji. Zahvaljujući njima, policija je najednom obelodanila snimke kamera iz noći udesa, obavila razgovore sa svim vlasnicima kantrimena, i na osnovu veličine tablica objavila da je reč o vozilu stranih tablica. Najednom, krug se sužava. Uskoro će se, sva je prilika, doći i do imena.

I ovoga puta, pritisak medija daje rezultate. Saznaće se, svi se nadamo, ko je ubica bez savesti koji je unesrećio Lukinu porodicu i usmrtio ovo dete. Uporni tekstovi i medijski komentari sprovešće ga do zatvora, gde mu je i mesto. Mediji su sila. Nema nijedne strukture društva koja joj se može odupreti, kad su mediji na pravoj strani. Ali, šta s anatomijom zločinačke biografije koja obično sledi? Zločinac u zatvoru, to je cilj, ne osuda i kazna u rukama medija.