Cirkus Montija Pajtona

Zbog svakodnevice koja sve ozbiljnije liči na cirkus Montija Pajtona, pola nacije je na sedativima. To su oni naoko funkcionalni, što uporno pokušavaju da rade. Druga polovina pije. Jer snu o životu vrednom, radnom i poštenom, kakav su ih učili da žive, odavno nedostaje realnost u kojoj bi se materijalizovao. U ovoj, uslov za opstanak je da pljunu na sebe i postanu članovi vladajuće partije. Ko ima stomak da uđe u taj pakleni šou, može i da živi.

Životare i partijski neraspoređeni. I hrane se humorom. Društvene mreže, paralelna stvarnost koju ni Gospodar Vučić ne kontroliše u potpunosti, pršte od sličica i viceva na račun umišljenih veličina. Dnevna doza smeha ne posustaje. I širi se znatno brže od za sada skromnih protesta.

Toma The Predsednik bio je hit prošle nedelje. Gostujući na RTS-u, složio se da društvene mreže služe za kritiku. Ok. A onda je izjavio nešto što je ušlo u anale: „Ponekad sedim sa prijateljima i kažem: Hajde da damo negde neki komentar. Ali uopšte ne možemo da dobijemo telefonski kontakt.“ Nakon ovih mudrih reči mreže su se zapalite. Kakva Kim Kardašijan, Atina Ferari, Maca Diskrecija i ostale Mačkice Tigrice! Toma je rijaliti zvezda. Predsednik države misli da lepo pozoveš telefonom, javi ti se tamo neko, i ti ostaviš tvit, lajk, komentar. Ni sat kasnije, tu tajanstvenu stvar, te društvene mreže gde komunicira ceo svet, svi svetski predsednici i premijeri, ali srpski vlastodršci ne, preplavile su sličice: „Predsedniče, stigao vam je mail. Neka uđe…“ „Dragice, stavi pitu, stiže nam neki tvit!“ „Oslobodite telefon, moram da lajkujem…“ Njuz.net je sažeo stvar: „Majk Cukeberg se iznenadio kada je video dvadesetak propuštenih poziva iz Srbije. I poruku: 'Cimni me kad se vratiš sa odmora. Zvaću ja tebe da ne trošiš kredit. Treba da mi objaviš deset statusa, sedam komentara i dvadesetak lajkova. Izračunaj koliko košta da ti pošaljem pare. Molim te, ako imaš broj ovih sa tvitera pošalji mi, treba i sa njima da se čujem.' Cukerberg kaže da mu je sekretarica prenela da ga je više puta tražio čovek koji se predstavio kao Tom ili možda Toma, ali da ga ništa nije razumela jer je pričao na engleskom.“

Ne bih ja imala ništa protiv da su momci loši zabavljači u nekom jeftinom klubu koji zarađuju svojim stendapom. Ali, ovo su nam narodni tribuni čije plate, kabinete, vozače, putovanja i silne beneficije plaćamo svi. Smešno? Ne može biti smešnije. Mada, nešto ću vam priznati: nikad nisam bila fan Montija Pajtona. Nekako mi je taj humor glup.