Dobrota na delu

Po kiši, noći, u mraku, bez struje, vode za piće, bez putokaza da se snađu, dok je voda nadirala sa svih strana, izvlačili su cele porodice iz poplavljenih domova. Policajci, vatrogasci, vojnici, ali i svi drugi muževi, sinovi, studenti, đaci, novinari, sportisti, glumci, pisci, muzičari koji nisu na platnom spisku države, nadjačavali su stihiju koja nije posustajala. Ljudi velikog srca došli su sa svih strana. Hrvati, Crnogorci, Makedonci, Slovenci, Rusi, Bugari, požurili su u Srbiju da pomognu žrtvama poplava. Njihove žene danima su pakovale hranu, sakupljale svaku pomoć koja može da znači. Kinezi su doneli čizme, azilanti iznosili starce. Slavni i svi drugi Srbi u rasejanju digli su svetske medije na noge. U međuvremenu, šalju novac, hranu. Maturanti su se u korist postradalih odrekli maturskih proslava. Pekar, stolar, ratar, svi, do vlasnika firmi, uplatili su ili dali koliko su mogli. Sada, dok se stihija smiruje, dobri ljudi, bez obzira na veru, nacionalnost i status, otvaraju vrata svojih domova da smeste one kojima je voda u jednoj noći odnela sve. Pod svojim krovom, daruju im parče života.

Da li bi država ovo mogla sama? Da li bi mogla bez ljudi koji danima pune džakove s peskom, skupljaju pomoć, šalju sms poruke, donose lekove, vodu, idu da uteše majke s decom, uhvate za ruku najstarije dok čekaju u kolektivnim centrima da vide gde će sada? Da li bi mogli bez onih na tviteru i fejsbuku koji su prenosili informacije dvadeset četiri sata? Da li bi mogli bez talenata, umetnika, vukovaca, nezaposlenih očeva porodica, majki bez dečijeg dodatka, svih onih koji treba da odhrane neke buduće dobre ljude, za koje, kad nevolja prođe, država ponovo neće imati ni sluha, ni para?

U ovom trenutku, ne misle o tome. Oni koji u svojim rukama drže vlast što im je data da bi na dobro raspolagali narodnim parama: za pomoć majkama, za stipendije pametnoj deci kakve je Srbija prepuna, za izgradnju sistema odbrane od budućih poplava koji neće popuštati više, misle jedino kako da motivišu dobrotu da je, od sutra ponovo, uključe u radne akcije. Neka bude. Ali, neka se državni činovnici, čije plate i bonusi teku bez prekida i u ovim strašnim danima, dobro zamisle dokle će tražiti pomoć od nezaposlenog, golorukog naroda.

Solidarnost, odvažnost, hrabrost pobedila je ideologije, nesporazume. U ovakvim danima, srce briše razlike. Ljudi pomažu i dalje. Ne traže hvala, već da država postradalima koji su ostali bez ičega što pre obezbedi domove. Ali, neka država ne zaboravi, kad sve bude po starom, kakav narod predstavlja. I na čiju se dobrotu ponovo oslanjala.

GLOSA

Za ovih nekoli strašnih dana, u srca onih koji su ustali iz svojih domova, mirnih, bezbednih i toplih, i krenuli da spasavaju ljude koji su se našli u nevolji, stala je cela Srbija.