Izašla mi je nova knjiga, Žena sa crnim šeširom. I to bi bio moj intimni Utisak nedelje koga više nema, da nije studenata. Šta traže ti mladi ljudi? Da se promene ne nerealni, već kriminalni uslovi studiranja, kad se ima u vidu prosečna plata njihovih roditelja. Ako je uopšte primaju, i ako imaju posla. Zatim, da im profesori ne ćute i čekaju u redu za isplate honorara od autorskih prava na više nego sumnjive udžbenike koje su studenti prisiljeni da kupe. Da o njihovom zahtevu ne odlučuje vrh države na čelu sa predsednikom koji je i sam vlasnik kupljene diplome. I da o budućnosti te dece ne glasaju lažni doktori po sopstvenoj korumpiranoj savesti. Zato mi je parola koji su nosili Beogradom „Lako je vama na vlasti, vi nikad niste studirali“ nada u novu pamet.
Pamet institucionalizovana od strane SNS-a daje sledeće rezultate: vajkajući se šta sve Elektrodistribucija Srbije na svojim plećima nosi, direktor Vladimir Đorđević pokazao je zavidno znanje. „Plaćamo i za neki Viminacijum. To je arheološko nalazište? Pa jeste, ali mi za to plaćamo 50 miliona godišnje. Mi kopamo i kad naiđemo na nešto, onda dođu ti fanatici, stave šatore i onda kopaju onim četkicama i lopaticama. To je važno arheološko nalazište? Kako da nije, samo što ga oni nikad ne bi našli da nije bilo EPS-a. Trebalo bi još oni nama da plate što smo ga pronašli!“. Ne znam šta je završio gospodin iz citata. Arheologiju sigurno nije, jer ne bi primao jednu od boljih plata, plus beneficije. Da je provereni fanatik tog ispraznog znanja, kako doživljava arheologe, stajao bi ispred starog Merkatora i prodavao pravljene ogrlice. To danas radi koleginica s fakulteta mog prijatelja arheologa. Naleteo je na nju neki dan. Obradovao se, stao, ispričali su se. Zašto je tu, a ne u institutu, gde joj je i mesto? Ostala je bez posla, naravno, muž joj ne radi takođe, a deca su im studenti. „Kupio sam nešto tek da joj dam koji dinar. Nisam mogao da verujem da je takav stručnjak danas iza tezge“, rekao mi je.U međuvremenu, u dnevniku nacionalne televizije podučavaju nas kako da se prehranimo – bez para. Korpicu u ruke, kaže voditelj naciji, pa u prirodu po namirnice. Čorbica od kopriva, gulaš od divljih pečuraka, džem od ljubičice, dezert od korenja. Spram budućnosti koja nas čeka s ovom vlašću, valjda. Za to vreme, sprema se nova parada. Grandiozna proslava 70. godišnjice oslobođenja Beograda, u vreme ekonomskog kolapsa, desiće nam se ne na istorijski datum već – kad je vlasti zgodno. Od stranih državnika pozvan je samo Putin. Vrhunac je ipak pitanje savetnika predsednika Srbije: treba li na paradi da prošetaju i vojnici sa četničkim obeležjima koji, by the way, nisu oslobađali Beograd? Predsednik je nosilac titule četničkog vojvode. Koliko znam, nije je se odrekao nikad. Utoliko, dakle, i pitanje. Na sve ovo, ekonomisti okupljeni oko biltena koji izdaju Ekonomski institut i Privredna komora Srbije ocenili su: Srbija je ušla recesiju. Nemoguće! Stvarno? E moji stručnjaci. Što rekoše deca na protestu: „Pošto diploma“?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
