Ko ne razume kafanu, ima neku manu

Kafana je nacionalna institucija koja je pretrpela najmanju eroziju poverenja i poštovanja među građanima, pokazuje najnovije istraživanje njuz.neta. Bez obzira na (više nego zdravu) parodiju stvarnosti koju njuzovci praktikuju, ovo je tačno. Istraživanje kafana (pojam ne obuhvata birtije i ćumeze koje ni s vrata ne prolaze alko-test), što ga s večeri sprovode naši građani i građanke, posebno oni bez partnera, nedvosmisleno potvrđuje da je kafana mesto na koje se ne ulazi slučajno. Taj izlet u sate bezbrižnosti, veselja i prilike za ljubav, poslednja je šansa za parče normalnog života u koju se mogu pouzdati.

Uticaj kafane na muško-ženske odnose zaokuplja žene. Naročito savremene i – usamljene. Tako, otkad je ravnopravnost uvela žene u kafanu, a izvela udvaranje iz mode, bračno neraspoređene dame shvatile su gde se grupišu muškarci tradicionalnijeg kova. Pa su se dale na istraživanje.

U grupama od po dve i više, prokrstarivši kroz poš laundže, fensi barove, klubove i restorane u modi, sve češće završavaju na dobrim starim stecištima muškaraca: u kafani. Sednu, naruče piće, pa uz muziku što otvara srce i dušu kibicuju kandidate.

Ni muškarci se ne bune. Od kad su žene ušetale unutra, i kafane su se prolepšale. A pošto je kafana uvek bila kolevka velikih ideja, smislili su novu: spajanje ljudi naizgled nespojivih klasa, nespojivih godina, regija, religija, zanimanja i političkih opicija, divna je kafanska tradicija koju – valja unaprediti. Spajanje sa ženama, pa još na sopstvenoj teritoriji, postaje opcija koja budi zarđale instinkte udvarača. Povedeni tim otkrićem, i najstidljiviji za muškim stolom, kad žene sednu blizu, pretvaraju se u kozere i osvajače.

Blažene među muškarcima u konačno pristojnom broju, žene polako otkrivaju čari kafane. Polako razumeju i zašto su njihovi muževi i momci toliko zaposedali objekat koji, po meniju, služi samo hranu i piće. U kafani je zabavno. U pozorištu, predstava traje sat i po, u bioskopu, film najviše dva, koncert isto toliko, i to sa dva bisa. Lep je to provod, damski. Treba imati stila. Ipak, neki drugi ljudi u njima su glavni junaci. U kafani, glavna junakinja je ona. I sama bira hoće li pustiti da joj priđe dasa što uporno šalje pića, ili će jednostavno igrati do zore, dok orkestar svira.

Žene se još smeju na one: „Ko čašu razbiti ne ume, život ne razume“ i „Ko ne voli kafanu, ima neku manu“. Ipak, u boemskoj atmosferi gde pesma podiže na noge i leči srcu rane, bliži su im i ti mali muški nedostaci. Tako, ako se u vrelini veselja dve ruke u lakom dodiru susretnu preko stola, lepo. Ako ne, biće to i dalje mesto gde se sa dragim ljudima deli trenutak radosti, mesto velikih slavlja, ispovesti, debata, smeha, poslednja oaza nestale lakoće življenja i mesto upoznavanja.

Žene u kafani

Otkad je ravnopravnost uvela žene u kafanu, a izvela udvaranje iz mode, bračno neraspoređene dame shvatile su gde se grupišu muškarci tradicionalnijeg kova. Pa su se dale na istraživanje