Muškarac za Uskršnjom trpezom

Dešava se. I muškarac se, kao i žena, zapita je li moglo bolje, iako o tome ćuti. Seti se da je učio onolike škole, u vojsi godinu dana s četrdeset klipana spavao u istoj spavaonici, gulio fakultet još pet, i čekao na posao šest, da bi postao slobodan čovek. Seti se šta je sve radio da mu niko ne bi propisivao koliko može da ostane kad muzika svira, šta je sve izgurao do posla i plate da bi s ljudima poput sebe svirao, osvajao devojke, obilazio svet? Zapita se, baš kao i žene, je li izabrao dobro, pre nego što konačno i neopozivo ostane tu gde jeste?

Da mogu da zavire u muški um, naročito praznicima, žene bi videle da taj muž i otac, za Uskršnjom trpezom na primer, dvadeset pet godina mlađem sebi češće odgovori ovo: U pravu si. Malo sam se zarozao. Imam prosedu kosu, umesto one grive koju sam gajio sa dvadeset. I to tamo gde mi završavaju zalisci, a počinju ćelavi proredi. Mišići zbog kojih su mi grudi i ruke delovali jako, moćno, kao da su se slili oko stomaka. Moji vršnjaci o stomaku pričaju više nego nekad o devojkama. Radim posao koji sam želeo. Čak i zarađujem više nego što sam mislio da mogu. Istina, kad pokrijem troškove, a pristignu rate i kamate, hvatam sebe kako pomišljam na dodatni posao. Oženio sam se, imam dvoje dece. Volim svoju ženu, i uživam što baš ona voli mene. Ne kažem joj to na ovaj način, nekako mi je sentimentalno. Ali, volim sklad koji osećam pored nje. Kad nas kuća, obaveze i ta dva mala primerka nas samih umore previše, opet je tu miris njene kose prosut po mom jastuku dok spava. A kad joj se osmeh razlije, kao danas, znam da sam na pravom mestu.

Nisam proputovao svet. Nameravao sam. Bilo je važnijih stvari. Ta dva primerka nas samih. Ili, osvajanje moje žene. Istina, ličim na ćaleta. Kao ni on, ne jurim druge žene. Moji vršnjaci rade to. Vidim ih i ja, lepe su. Ali, to malo uživanja nije vredno rušenja života koji živim. Nisam kupio ni motor. Šta ću s njim, kad za klince i ženu na njemu nema mesta? Imam karavan, zato. Zgodan je za putovanja. Nemam ni kuću s bazenom da u njoj pravim žurke. Prošlo me je. Vikendica bi mi bila draža. Sačekaće, ipak, dok deca ne završe školu. Tako, nemam sve što želim. Ali, znam sad da nije ni važno. Volim sve što imam. To me ispunjava.