Ne dirajte u heroje!

Povrh toga, ton ravnodušnosti premijera i nadležnih ministara, nad kojim mestimično zvoni izveštačeno uzbuđenje naručeno za dnevnu dozu pobede, u medijima, u parlamentu, u nameštenim televizijskim intervjuima, vređa još dublje. Od: „Nema tu ničeg spektakularnog“, do patetičnog: „Ne dirajte u heroje!“, sažet je spektar besmisla u koji su nas gurnuli. Ali, obesmisliti ljudskost ne može proći nekažnjeno. Čak ni ovde.

Ko je kriv? Nema tu šta mnogo da se kaže. Javnost im čita imena između redova. A krivci okreću glavu ka višem u lancu komandovanja: kontrola letenja ka nekom ko im je rekao: „Oprema za prihvat bebe je u Surčinu“, taj ka nadležnom iznad sebe ko je rekao: „Skrenite ih obavezno“, i tako redom sve do gore, do onih koji su ih s kamerama čekali na aerodromu. S vrha, odakle su ih dnevno-političkom konfuzijom i poslali u smrt, sad spuštaju stvar u blato. Gubitak sedam života svaljuju na političke protivnike, senzacionalističke medije, analitičare-plaćenike. Ali, obesmisliti ljudskost ne može proći nekažnjeno. Čak ni ovde.

U jednom pristojnom društvu spinovanje smrti se ne oprašta. U uređenom, još manje. Nevolja ove vlasti koja je besmisao otvorila do neslućenih dubina je što je pristojnog sveta i onih koji žele uređenu Srbiju preostalo dovoljno, i pored svega. Da, primorani smo da reagujemo na tregadije svakoga dana, da, živimo u košmaru u kom sećanja na juče blede već sutradan, istisnuta novim nedaćama. Oni koji nam kroje sudbinu računaju upravo na to. Nema vremena da se oporaviš, a već te sustiže nov šok. Kako se odrediti prema bilo čemu? Šta u stvari trpiš? Kako se odupreti? Kako udahnuti, sabrati se, da bi mogao da zauzmeš stav i počneš da ga braniš? Prevelika je buka u političkoj areni, u medijima, na javnoj sceni. Reči više nemaju težinu. Nema kome da se veruje. Ali ipak te ni sve to ne može poljuljati kad dobro znaš šta je ljudski a šta ne.

Zbuniti i uzbuditi javnost kontradiktornim izveštajem, izazvati konfuziju, to je izgleda bio cilj. Konfuzijom koja traje, vlast kupuje vreme. Do čega? Videćemo. Jedno je sigurno: narod oseća kolika je laž iza ovog slučaja. I mnogih pre njega. U tome ga ne može prevariti nikakva politička manipulacija. Ni jeftini marketing premijera i nadležnih ministara.

Šta god da je istina, poginule vratiti neće. Ali je jače od uvrede kad baš oni koji za prikrivanje istine snose najveću odgovornost, podviknu: „Ne dirajte u heroje!“. Tada, svet se izvrne naglavačke. Kao da smrt nije bila dovoljna.