Plava riba, kljukana dinastija, Tomina snajka, trt, trt

Nije. Ovo je u stvari Nušić, u produkciji SNS-a. A to izgleda ovako: nacija se taman oporavila od Babićevog vazduplohovnog gafa koji je ponovio u skupštini upornih četiri puta, kad eto njega u epizodi „Narodni poslanik II“. Kaže Babić: „Ono kad ti se svi smeju jer te mrze. A ti ustaneš, otreseš prašinu, namestiš krunu i vratiš se na svoj pidejastal“. Pošto smo se svi ponovo presmejali, ili bar onih normalnih milion građana, koristim ovu priliku da zamolim narodnog poslanika: Nemoj više, molim te! Nemoj, imaj duše! Kad te slušam, plačem, ne dišem! Daj malo prostora i drugima. Imate vi još mnogo kolega iz stranke i sa vlasti koji nas jednako zasmejavaju. Treba to izdržati!

Evo na primer Cvetanović, aktuelni gradonačelnik Leskovca, doskora poznat samo po proslavi rođendana sa 400 zvanica o opštinskom trošku razume se, tvrdnji da je završio čak četiri britanska koledža, i sličnim nepodopštinama koje su redom završavale pod naslovom „Skandalozno!“, a sada i po tome što je odigrao „Ožalošćenu porodicu II“. Kako? Ovako: svečano je otvorio – WC. Da. A WC je na groblju. Pa je još u scenografiji grobljanskih spomenika i aleja održao i veliku konferenciju za novinare. Okupila se i gradska svita. Svečano odevena, razume se. A onda su svi kao jedan navalili da čestitaju maštovitom leskovačkom čelniku dok je uz zujanje kamera, pred šumom mikrofona, presecao crvenu vrpcu na – klozetu. „Veliki je ovo događaj za grad Leskovac“, rekao je tada. Upitan da li mu, ipak, ova grobljanska scena deluje pomalo nadrealno, Cvetanović je objasnio: „Moja je dužnost da brinem o svim društvenim segmentima“. Eto draga familijo upokojenih sad vidite šta je vlast! Zamena žbunja i živica (što su do sada, valjda, služili za vršenje nužnih fizioloških potreba na groblju) legalnim sanitarnim čvorom, u 21. veku zaista je poduhvat!

Dok se Branislav Nušić previja od smeha na nebu što nas je tako tačno opisao, razmišljam: Mašta može svašta. To je stara deviza stvaralaštva. Nevolja počinje kad je se dokopa mediokritet. Onda dobijamo žanr: „Ne obaziri se na javnost, već glupošću srozavaj stvarnost“.

Da ni predsednik ne zaostane za vladajućim komedijašima, i on se prihvatio teatra. Njegova „Gospođa ministarka“ izgleda ovako: među brojnim državnim funkcijama koje postoje u Srbiji, pre tri godine uvedena je i funkcija „supruga sina predsednika RS“, ili narodski rečeno – Tomina snajka! Uz snajku, čak devet Nikolića, osim Dragice i Tome, ima diplomatske pasoše. Kao funkcija navedeno im je: „sin predsednika RS“, „kćer sina predsednika RS“, „sin sina predsednika RS“, i tome slično.

Koliko razumem ovu predstavu pretočenu u političku praksu, poruka Nušićevog legata u režiji vlasti glasi: „Plava riba, kljukana dinastija, Tomina snajka, trt, trt“. Ili prostije rečeno: Trpi narode, kad si lud.