Rus u Devojačkom parku

Može. Uvaženi predsednik Rusije stiže danas u Beograd. Njemu u čast održaće se parada kojom ćemo 16. proslaviti 20. oktobar. Čemu tako pretenciozan doček i trošak? Gledano iz ženske perspektive, Vlada se ponaša kao udavača između dva prosca. Što, s obzirom na odluku hoće li Istok ili Zapad, i nije daleko od istine. A spektakl s tenkovima, avionima i celom vojskom? Doček u najboljem odelu, poslednjem iz doba moći? Jasno je, devojka se upinje koliko može. Ali očaj se vidi. Vidi se propast. Udajom jedino može izbeći bankrotstvo. Zato je preostala srebrnina na stolu.

Jer, privreda joj je u rasulu, smanjuje penzije i plate, studenti joj protestuju već danima, trudnicama ukida bolovanje, korupciju je gotovo ozvaničila, a medije gasi. Ostala je samo zemlja. I pripadajući narod. Posle današnje proslave kad joj vreme nije, eto čime će podizati sebi cenu. Po principu ko da više, biraće boljeg prosca, ne bi li se kakve pare slile u džepove familije. Istok ili Zapad, dakle? Koga god da odabere, neće doći mir i blagostanje. Dobićemo novog gospodara.

No vratimo se Rusu u Devojačkom parku. Hoće li te pare što razbuktavaju maštu srpskih političara konačno stići i do naroda? Teško. Srce je u tajkuna, kad je o poslu reč, hladno kao ruska zima i na Istoku, i na Zapadu. Šta god reše, situacija će biti ista. Zna se šta je brak iz interesa: čist posao, bez trunke emocija.

Šta sutra? I pored velikih odluka kojima nas Vlada uporno drži u strepnji, radićemo što i inače. Sutra, ja ću na primer u SKC-u u šest popodne potpisivati knjigu na rođendanu Lagune, moje izdavačke kuće. Doći će neki ljudi koji, kao i ja, uprkos ovoj Vladi, žive najbolje što znaju i kako smatraju da treba. Treba li toj moći podići spomenik usred Srbije? Treba. Ali dok ne dođe taj dan, važno je da se i u ovoj zemlji život pristojnog sveta, uprkos izborima vlasti, jeftinoj demonstraciji moći i sveopštem političkom kiču, sastoji od samo nama dragih dana koje ćemo pamtiti, posle svega.