Servis za muža

Ok, nađete muža. Zaljubljeni ste, lepo vam je, a i venčanica, što ste je probali iz štosa, odlično vam stoji. Uz muziku i roditeljske suze radosnice, ne što su vas konačno skinuli s kućnog budžeta, tvrde, već što vole unučiće, stupate u brak.

Koju godinu kasnije, budite se s mužem u kvaru. Otkad oči otvorite, nosite se s gomilom problema. Muž, koji vam je u onoj predbračnoj fazi ulepšavao dane i noći, a komplimentima i pažnom popravljao sliku o samoj sebi bolje nego fotošop, ne radi više, uopšte. Ustajete u cik zore, doterujete se koliko možete, hranite decu, jurite u vrtić, trčite na posao, ostajete tamo do uveče. Ako biste rekli: pet je prošlo, znate, moram kući, šef će vas označiti za odstrel! S mužem ste se čuli tek da se sporazumete ko će da pokupi decu i kupi šta već treba, a onda dolazite kući. Upadate u kuhinju, vreme je se jede, pospremi haos i uradi sve ono za šta je potrebno prosečno radno vreme. Živite među zadacima. I sve češće gledate muža popreko, kao da je za ceo paket kriv samo on. Treba mi bolji muž, reći ćete prijateljici. Ovaj moj nije ni za servis, odavno!

Kako brak izgleda iz perspektive „ovog vašeg“? Nemoguće je sačuvati dostojanstvo u bazenu sa dečicom u kom izgledaš kao ranjeni morž dok ih spašavaš da se ne udave među loptama kojima te pogađaju u oko. Nema šanse da izgledaš nadmoćno dok tvoj dvogodišnjak povraća u gostima po podu. Nema formule da otmeno obrišeš bebi guzu pred mladim mamama u parku. Nemoguće je nonšalantno podneti ženine poglede kad se uveče mrtva umorna vrati s posla. Gutanje ponosa između plača, prigovaranja i igračaka je, međutim, deo paketa, kazaće on.

Ni njih, dakle, niko nije upozorio šta će život učiniti vašem braku. Niko im nije rekao da će, dok deca poodrastu, izvetriti vaša mladost. Da ćete fizički i emotivno iscrpljeni posle te utakmice dočekivati veče i, ako i radite one stvari od kojih je sve počelo, biće to brzo, pa spavanje. Zato, isplati se opraviti muža. Kako? Pogledajte, na trenutak, isti život njegovim očima. Pitajte bilo koju razvedenu majku ko njoj skida drugu polovinu obaveza s vrata. Umesto u tv sapunice, preselite se u njegovo naručje, na kraju dana.

Jer, kako god okreneš, ne postoji formula života u kojoj se može živeti kao u omiljenoj seriji: lako, bez stresa, bez obaveza, uvek sa mnogo para. Ne postoji ni taj mir, ni ta sila srećnih preokreta, poljubaca koji traju dok ne iscuri špica, posle pokajanja. To su likovi koji stanuju u dvadeset pet minuta, kad oduzmeš reklame. I posle idu kući gde ih čeka isto što i vas, svakog bogovetnog dana.