U šta su nas to pretvorili?

U međuvremenu, boja kantrimena kojim je zločin izvršen krenula je da varira od saopštenja do saopštenja, a menjala se i putanja. Ministar policije Stefanović požurio je da, u svemu tome, lično objavi ime počinioca koji je, najednom, nađen. No, i pored Stefanovićevih činjenica i imena, jedan od Lukinih drugova uporno tvrdi da kantrimen ubica nije došao iz pravca koji ministar navodi, a i da je boja drugačija. A snimak na kom je vozač bio sam, takođe je oboren novim izveštajem: ako se saberu objavljena imena saučesnika, bilo ih je šestoro u kolima. Sedmi je taksista pomagač.

Lovorika za ministra u javnosti nema. Jer, ubica je redovnim letom pobegao u Tursku. A sad ga nema ni tamo jer je iz saopštenja shvatio da će biti juren. Ali, premijer nam je otkrio da je slučaj rešen! „Kad Interpol raspiše poternicu, on ne može da se sakrije. Našli smo gospodina Šarića, naći ćemo i njega“.

Ne znam zašto je u Vučićevoj rečenici Šarić gospodin čovek, a kolega mu Milićev nije. No, drugi deo premijerove izjave otvara pitanje na koje imamo dva odgovora: jedan iz premijerske, i drugi iz narodske perspektive. Što odavno nije isti pogled… Ali evo: „U Srbiji se uvek javljaju teorije zavere“, kazao je. „Pre dva dana morao sam da odgovaram na pitanja da li je to uradila Snežana Divac. No, posebno sam zabrinut zbog fenomena da je nekoliko ljudi znalo šta se desilo, a da su krili počinioca. U šta smo se to pretvorili?“, pita se na koncu naš lider.

Objašnjenje tog čudnog fenomena koji premijer zapaža jasno se čita ispod onog teksta u Tabloidu koji i dalje kruži zemljom. „Pa da, tražili su nekog s kim će se nagoditi da zameni pravog ubicu, zato se i čekalo toliko“. „Normalno, taj će da odleži nekoliko godina i izađe s lovom“. „Našli dilera koji je, gle čuda, pobegao baš u Tursku sa kojom nema sporazuma o izručenju! Sad će vrteti tu priču mesecima da bi smanjenje penzija i plata prošlo manje primetno“, piše narod u komentarima.

Ipak, komentar jednog momka, očigledno mladog, najbolje pokazuje koliko je nemanje posla, nepoverenje u državne organe, i parada javnih službenika nad poplavama i ljudskim nesrećama zarad političkih poena, ubila ne samo nadu, već i najosnovnija ljudska osećanja. „Šta vam je ljudi? Evo ja bih prvi išao u zatvor na tri do pet godina, umesto onoga koga kriju. Zna se kako se to radi. Imaš povlašćene uslove unutra, a kad izađeš napolje – 50.000 evra u džep i rešio si sve svoje probleme. Ako ne nađete nikog, kontaktirajte mene. Slobodno, imate mejl ovde. I ovako nemam posla…“