Zašto je važno biti na sajmu knjiga, kad ima toliko prečih stvari a i knjige su skupe? Ima li ih, zaista, toliko koliko se čini? I, jeste li primetili da, otkad su nam knjige skupe, život pojeftinjuje?

Na sajmu knjiga treba biti jer nam je odricanje od svega što nije egzistencija postalo nova navika. Ipak, onaj život koji tražimo, normalan, prijatan kao nekad, nalazi se i dalje u knjigama. Taj i takav, život se iz knjiga pretače u ljude. Moć njegovih skoro zaboravljenih slika podiže u čoveku snagu da poverujemo: ono za čim čeznemo je moguće. Odjednom, razumećemo da je preokret u našim rukama. Odlučnost da se ne bude više beznačajan u tuđem poretku stvari počeće da buja i raste. Nećemo više živeti beznadežno, puštajući se niz svakodnevicu što liči na mutan tok. Promenićete šta možemo, makar u svom malom svetu, u krugu prijatelja, u sopstvenoj kući.

Na sajmu knjiga treba biti jer knjige bude. Buditi se u drugačijem svetu, od ove stvarnosti u kojoj se, kao u krugu, vrtimo od jednog do drugog razloga za preživljavanje, je valjda suština zašto smo tu. Iz sveta knjiga u čoveka nepogrešivo se pretače osećanje: biti probuđen znači živeti bez kajanja. A onda, učinićemo sve što je u našoj moći da živimo i bez osećanja promašenosti, mučnine taloga istovetnih dana koji guši, teskobe što se sati vuku u prisili hranjenja tela – ne i duše.

Na sajmu knjiga treba biti zbog nastojanja koje neki odvažniji junaci i njihove priče pokreću u nama: da budemo bolji, kvalitetniji, zadovoljniji ljudi. Reči menjaju. Loše uzimaju snagu, dobre vraćaju punoću. Posle knjiga, reči koje razmenjujemo počinju da bivaju stvarne. To više nije razmena ispraznosti koja popunjava pauze između napornih sati. To je sadržaj bića što se izliva uz pomoć boljih reči, i spaja nas sa boljim u drugima.

Na sajmu knjiga treba biti jer knjiga čuva naš svet od stvarnosti u kojoj je čovek marioneta društvenih sila, terora i igara vlasti, tuđih zakulisnih radnji koje podižu nemoć. U knjigama je putokaz koji vodi napolje iz te varke. Onda, utakmica u kojoj igramo svakog dana, do ivice izdržljivosti, od buđenja do spavanja, postaje manje važna. Knjige vode do ljudi kakve tražimo, posle kojih ne zaspivamo više zapitani šta radimo ovde. I ne budimo se u Procesu, poput Jozef K, svestni šta je sve moglo biti lepo u ovom životu, tek na ivici vešala.

Na sajmu knjiga treba biti da bismo, u rečima mudrijim od onih koje slušamo svakoga dana, razumeli i kako se brani jedino vreme sreće, ovo koje imamo, sada i ovde. Tu negde, među knjigama, setićemo se ponovo i normalnosti, života kakav smo želeli da živimo, bez prisile da se odreknemo svega i naprosto preživimo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari