Alek i muve

Bože mili čuda velikoga, kad se šćaše po zemlji Srbiji, po Srbiji i po Holandiji, da sud haški goni svoga sužnja, Karlobaškog viteza Šešelja, te ga šalje u dvoja naručja, kod njegova do dva pobratima – Ace Vučka od Virovitice i Nikolić Tome Karlovačkog. Al nijedan rad ne bješe kavzi, niti kavzi niti zagrljaju, no podmeću dijete Rasima, baš Rasima Vladin Petar Pana.

Kako koji mandat savladava Rasim mlađi i mlađi postaje, sam se plaši šta ga može snaći, ne bi grdan Rasim kod pameti da dopadne zemlje Budalije, pa sve meri – nijednom ne siječe. Al kumovi Tomo i Vučiću ne skidaju oka sa Rasima.

Rasim gleda po Vladi Srbiji, pa prošapta, dok knedlu proguta: Nije l majka rodila junaka i u Vladu Vučiću poslala da on kaže što ću s Tribunalom, a što s grdnim Šešelj Vojislavom? Svi junaci nikom ponikoše i u crnog Vučića gledahu, al’ Vučiću zenice široke, šta će jadan, neispavan grdno, zenicama jednu muvu prati, čudna muva, može bit špijunka, što mu ceo kabinet obleće, na stolove nožicama sleće, svaka noga u te muve grdne sa četiri kamere kidiše, pod krilima po dvije bubice, na glavi joj mekintoš naprava, nema spasa od tije napasti, što gođ snimi to na fejsbuk kači. Ona sleće čas na ogledalo, čas na fikus, čas na doktor Nešu, začudo se ni tu ne zadrža, no odlete baš do sinopsisa otvorenog na stolu Vučića baš kraj slike Anđe Merkelove i briselskog svetog sporazuma, sinopsis je jutros pristigao te ga Vučić još nije gledao. On upinje široke zenice da pročita što mu naslov kaže, jel’ sinopsis stig’o od Kaića il’ je stig’o od nekog Frljića, koji frlja što mu na um padne, u Srbiji takav adet bješe. Il’ je stig’o od Nate Kandićke, Nata Vučka ponajviše brine. Za Kaića ko i za Frljića jasno Vučku kako doplivahu, isto tako mogu otplivati i zauvek u zaborav pasti, al Nataša bila i ostala za Vučića prevelika tajna, jer je Nata za Hag tata-mata, kao da je megatrendovala, pa je Hagu jasno poručila da moraju znati sa sužnjem, što je njima dalje počiniti, a ljudska mu prava ne kršiti ko za ovih 11 ljeta.

Rasim tužan Vučiću govori: „Bok’t’ubio Alek Premijeru, koje jade gledaš kabinetom, 28. evo na vratima, Hag od Vlade traži garancije, Šešelj neće garancije naše, a ja ne smem ništa garantovat, jer i nije po pravu ni pravdi, da čoveka sad išćeraju iz njihova dična kazamata, đeno su ga 11 godina, kolko vidim, i Nata mi kaže, uzaludu bez cilja držali, a sad hoće, grdna presedana, da ga otlen glavačke izbace, al on neće kako oni hoće, nego hoće kako mu se prohte. Pa im veli Šešelj Vojislave, a javlja mi haški Tribunalu“:

„Jal puštajte mene u celosti, jal me drš‘te za pojedinosti. Nijesam Ceca – nanogicu neću, nit sam svjedok – narukvicu neću, nit sam Vučić – ogrlicu neću. Nit ću siđet kućici u Srijemu, nijesam pašče zvano Džeki-Đina, nit ću šutjet kao da sam strina ili slina od nekog čovjeka. Pustite me velim u celosti, a Vladu mi srpsku ne spominjte“.

Kad je čuo Nikoliću Tomo kakav grdan divan divanio kum Vojislav pred Haškim ocima, proli suze niz blijedo lice i ne reče više ni mukajet, pomeri se korak od Vučića.

Rasim Ljajić srpski Petar Pane tu zaćuta, u Vučića gleda. Cela Vlada sa sve Petronijem, direktorom od Filharmonije, jedva diše, šta će Vučić reći, jer je Vučić Vladi glavešina i čitavoj zemlji uzdanica, zadnja šljiva poplavi pretekla. Svi čekaju šta će Vučić reći, a Vučić se trže iza misli, pa podviknu Nešu doktorliju:

„Kad ja kažem udari po Raidu, vi kažete štetno je po zdravlje, kad zatražim komarnike silne, vi kažete, nema komaraca, pa sad vidi šta ćeš s muvom-robotikom, aj što posra cjela kabineta, no što snimi sve što joj se prohte, gde je taj Raid, bok te ne ubio, što ne prskaš muve i komarce?“.

„Odma’ šefe“, raportira Nele, jer se Nele discipline drži, uvjek slušat svoga starijega, te okupi silne oklopnike, svaki po raid u rukama drži, na glavi im štitnici gvozdeni u rukama po dve muholovke, te na muvu juriš učinili.