Bankrot & Vikiliks

Da se Tadiću ne omače nedavno da je njegova i Dinkićeva, pa donekle čak i Cvetkovićeva vlada spasila Srbiju od bankrota, ne bismo ni saznali u kakvom čabru nam je država. Jer kad predsednik javno i naglas prizna takvu stvar pri kojoj se koriste jedna uz drugu reči „bankrot“ i „država“, onda to znači da je vrag odneo svaku šalu. Posebno je tužno nekako kada o bankrotu države „stručnost ispred politike“ mudro ćuti i igra se monopola i regionalizacije, a predsednik opštih mesta, koji se nedužan budi iz sna pravednika slušajući zorom Severinu, biva prinuđen da priča o finansijama koje mu nisu resor. Pa, naravno da on, Tadić, naivčina finansijska i pacer jedan, veruje nekom čiki koji mu je objasnio to da jeste da je država bila pred bankrotom, ali pošto su „primenjene popularne mere“ za takve prilike, kakva je pozajmica od banaka (!), i uzimanje kredita, dakle dalje zaduživanje prezadužene države – to onda znači da je Vlada Srbije spasila Srbiju od bankrota! Ma, jasno ko dan. Uostalom, dva i dva su pet, samo još nije objavljeno u Službenom glasniku.

I tako, malko zajmila država od banaka, malko od građana, štrb tamo, gric vamo, onamo namo… budžili, budžili i nabudžili budžet, Vlada opstala i idemo dalje. A ko je doveo državu do bankrota, predsedniče? Da nisu penzioneri, ti čuveni rasipnici? Da nisu radnici bez posla, ti lezilebovići jedni i neplatiše poreza? Da nisu studenti, te neznalice što ojadiše državu besplatnim studiranjem? Da nisu dečica oblaporna, ona što svaki peti dan piju mleko, a čokoladu vide za Novu godinu? Da nisu njihovi roditelji koji raskalašno sastavljaju kraj s krajem? Ko je to doveo državu do bankrota, pa su Tadićevi ministri morali da je spašavaju, to je najbitnije pitanje na koje predsednik Srbije nije odgovorio.

Dinkić, pak, i mada zadužen za ekonomiju, i mada obeća narodu hiljadu evra, pa 500 evra, pa 2.000 dinara, pa 1.000 dinara, i mada njegov ortak beše guverner Jelašić, i mada se uz njegovu stranku uvek vezivalo sve što se ticalo finansija u zemlji – nigde da se oglasi, objasni, uteši ili istinu kaže. Ne, Mlađa se bavi regionalizacijom kad joj vreme nije! To bi bilo isto kao kad bi se u vreme epidemije kolere (daleko bilo) Tomica Milosavljević bavio zakonom o uzgoju junadi. Ili, kada bi u jeku požara, vatrogasne ekipe držale seminar deci o bezbednoj upotrebi prskalica u novogodišnjoj noći. To što Mlađa ćuti o stanju države pred bankrotom, jednako je opasno kao i kada Tadić govori o tome. Pa, stvarno, ako je i tako, ako nas je spasila Vlada (dopustićete mi da ostanem skeptična prema toj mogućnosti), no ako i jeste, kolika je moć i odakle dolazi moć Vlade da spašava državu od bankrota, kada je Grčka nedavno „bankrotirala“ cela EU se o jadu zabavila mesecima, ko im kriv kad nisu imali našu spasiteljsko-alhemičarsku vladu na raspolaganju.

Sad smo dobili, kao poručeno, aferu Vikiliks. Samo ime ukazuje na nešto globalno zahebantsko, a iz „Hari Poter“ produkcije. Neki ovdašnji analitičari vele da su važne globalne bezbednosne službe pročešljale, pre objavljivanja, sve te informacije i dopustile da budu objavljene tek neke, no otom-potom. Ali, sve to ne smanjuje tragikomičnu percepciju cele Vikiliks ujdurme u samoj Srbiji. Uprpili se i stari i novi ministri, i gospođe im ministarke, i medijski predstavnici svega i svačega, i svojta i mojta. A joj! Koliko puterkiflaša i puterglavaša se sada topi i vrpolji! A kad ja lepo kažem – obuzdajte sujetu, opomenite se, jer, jest, otmeno je visiti po prijemima stranih ambasada, jest, nobles je šetati skupe toalete po primaćim kabinetima vodećih ambasadora, jest, zamamno je grickati kanapee s kavijarom i pijuckati kivi il’ šampanj iz kristalnih čaša, al’ dođe vreme za naplatu – niko ne sluša! A, sve što je tajno postaće javno – to nije samo magijsko religijska mantra, duleci nijedni, već zakon moderne informatike.

Onaj ko nam otkrije šta su sve ovi naši pričali, kada, gde, o kome, šta misle, šta sanjaju, a šta im se dešava, tome je, vala, sve oprošteno, pa makar se zvao i Vikiliks. Jer, stvarno je bilo dosta demagogije. Najveći lajavci i državne tračare, ovde su navodno najveće demokrate i zagovornici otvaranja nekih jadnih prašnjavih domaćih dosijea, koje su milion puta do sada „ažurirale“ odlazeće službe svih režima, a čije su isfrizirane informacije providne i smešne svakom malom informatičkom Perici, a kamoli vikingu Vikiliksu, Dikanu i ostalim špijunima.