Ko o čemu, Tadić o skraćenju, Toma o poštenju, Čeda o osiromašenju. De, de, šalim se. Manje-više.
Ali, to i inače smatram najpotrošenijom, pa samim tim i najbezveznijom „izrekom“, jer su je preuzele sve hulje, lopuže i polusvet, koji bi tako da nas sve „iznivelišu“, pa da love nesmetano u mutnom. Mislim na zloupotrebu izreke „Ko o čemu, vojnik o skraćenju, itd“. Ostalo znate. Ma kakvi. O vrlinama više nije „in“ govoriti. Da jeste, ne bi nam se životi pretvorili u veliki rijaliti šou. I sad, u toj atmosferi, kreću izbori, plus predsednički.
Podsetiću drage čitaoce na fakat da je Tadić sve vreme svoje vladavine u ovoj kolumni dobijao od packi do ukora pred isključenje. Ne znam da li sam nekad napisala neki šlihtarski tekst, ubeđena sam da nisam, jer nigdar ni bilo vlasti koja je bila moja. Otud me dobri stari otac često sa zebnjom pita: Kćeri moja, hoće li ijedna vlast nekada biti tebi po volji?
Neće, tata, kažem, to je valjda onaj gen što mi ga preci naši, bokeljski ustanici, u baštinu ostaviše. S tom pričom o svom pra, pra, prađedu knezu Tomu Odaloviću, jednom od vođa krivošijskog ustanka, priznajem, eto, kupujem decenijama pristanak očev na moju buntovnu ćud, koja se ne da menjati. Zašto vam sve to pričam?
Zato što ću prvi put danas reći nešto u korist Tadića, možda i stoga što mislim da neće pobediti. A ja sam uvek na strani onih koji gube. Elem, Tadić je rekao ključnu stvar, toliko ključnu da ću ga citirati:
„Ne plašim se izlaska na predsedničke izbore, već ljudske pohlepe i zla“.
Svi mi trebalo bi da se plašimo samo toga: ljudske pohlepe i ljudskog zla. Mada, podsećam da izvorište zla nije u samom čoveku. Ali čovek koji pristaje da mu tuđa nesreća bude hrana, da se naslađuje pričama o tuđim bolestima, o tuđim porodičnim problemima, o tuđoj deci, pristaje na ono najgore – da bude sprovodnik zla.
A kada se to radi zarad dobijanja vlasti i kada se prema svom političkom protivniku upotrebljava takva ad hominem argumentacija (što se Tadiću radi od strane parapolitičke čaršije), tada je jasno da oni koji pristaju da budu sprovodnici takvog zla jesu ujedno potpisnici ugovora sa Mefistom. Svi znamo gde vode takvi ugovori.
Zato je jedina poruka ovog teksta – ne čini drugom ono što ne bi želeo da se čini tebi i tvojim najbližima. Ukratko, odaberimo dobro umesto zlo. Ili, budimo ljudi, iako smo Srbi, što reče patrijarh Pavle. U tome je gvint.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
