Cena pušenja

Sticajem okolnosti pročitala sam ceo tekst istog dana kada je objavljen i kada se medijska i intelektualna revolucija glede istog još nije dogodila. Nijednog trenutka nisam pomislila da Karleuša nije napisala taj tekst, jer ne vidim šta se u njemu ne podudara sa empirijskom i teorijskom story, koja prati ovu simpatičnu pevačicu, kojoj su mediji donedavno tepali „mala od skandala“, imajući u vidu njen veliki hit: „Ko je ona slatka mala koja živi od skandala“. Pomislila sam, tja, mogli bi sad felacioseksualci da napadnu J.K. zbog odbijanja da puši, i nazovu je falusofobom, jer bi im se moglo učiniti politički nekorektnim javna diskriminacija te seksualne aktivnosti. Naime, neka naučna istraživanja pokazuju da čak dve četvrtine heteroseksualno opredeljenih žena u Evropi, i čak tri četvrtine homoseksualnih parova upražnjavaju isključivo felacio, ili kako po naški reče Karleuša „pušenje“. Sad, istina, svi koji puše ne znaju da čine felacio, jer je to latinski jezik, kojim se mi u Srbiji ne služimo, a po novom zakonu, koji je u pripremi, latinski jezik biće i zvanično zabranjen u Srbiji. Mislim da je to predlog nekoliko beogradskih intelektualki, koje se osim za zabranu latinskog, zalažu i za obavezno pisanje okazionalnim rečenicama, i uopšte sažetost forme kojom se najeksplicitnije pokazuje dubina korektne misli.

Nije prošlo sedam dana od pomenutog teksta u Kuriru, kada se zatalambasa i zakuva u Srbiji. Mediji, i cela redaljka najistaknutijih društveno-političkih radnika (izuzev Basare, koji je tu autsajder i sam svoj majstor, ili iskreni fan J.K.) stade da brani J.K. Ne pitajte me od čega ili koga, jer da me ubijete, do danas nisam saznala ko je Jecu napao (ovaj napad „huligana“ na njenog homofobnog muža desio se, hronološki, mnogo kasnije). Ali, ko te pita. Svako ko drži do političke korektnosti, smatrao je da treba da brani J.K. njenu kolumnu čijim sam citatom u znak solidarnosti otpočela i ja ovaj tekst, njen direktni stil i način pisanja gde je pušenje k..ca, demokratsko pušenje k..ca, a ne nešto što većina ne razume. Tome je prethodila emanacija (strana reč, streljaćete me kasnije!) Karleuše na glavnom odboru LDP, gde je Čeda Jovanović sišao među narod i valjda se rukovao ili poljubio sa Jelenom, nisam pratila „fabulu radnje“. Tu je Čeda nešto rekao o penetraciji. Mislim da se ticalo prodora direktnog, neuvijenog jezika u naš društveni život. Bez kondoma, direktno u mozak, narodu se mora reći šta su prioriteti. I da je rupa rupa. Što je J.K. prethodno sve napisala u toj kolumni, tako da je Jovanovićev elaborat bio suvišan, čak i štetan po rejting Jelenine kolumne kod običnog naroda. Jer narod bi lako svario tu kolumnu, jer narodu koji čita Kurir i kojem J.K. želi da saspe istinu u lice, nije strano ništa što pročita na stranicama omiljenog lista, ali mu je Čeda Jovanović simbol nečega što je drugačije. Tako je Jovanović otpočeo kontrakampanju Jelenine dobre namere, to su potom prihvatili svi, brutalno, ne vodeći računa ni o homo ni o hetero populaciji. No, slučaj oko Jelene Karleuše i zaključci koje su hteli da ishitreno, na brzaka, bez elementarnog konsenzusa izvedu i nametnu svima svi koji su je „podržali“ (izuzev Basare, čiju je atipičnu podršku osetila i sama J.K. pa mu se u narednoj kolumni stvarno „od srca“ i obratila rečima „Mili moj Basara“, što je jako simpatično i dirljivo, i iskreno mi nateralo suze na oči, kao da gledam „Prohujalo s vihorom“) nema nikakve veze s J.K, a još manje s ugrožavanjem prava gej populacije. Jer da s ovim poslednjim ima ikakve veze, zar bi zaista bio moguć onakav seksistički (mal)tretman Joce Ćirilova kod Olje u Utisku, gde je J.K. bila najbezazlenija, jer jedina nije bila kontaminirana ideološkim predisponiranjem. Kad je otporaš Ivan Marović par meseci pre oktobarskog prevrata, na tribini u CZKD izrekao da nema pobede nad Miloševićem „dok i Keba ne podigne pesnicu“, dekontaminatori okupljeni u Sali sumnjičavo i zaprepašćeno su vrteli glavama. E, pa sad je dockan, dame i gospodje. Ko je pušio taj ne puši više, izgorele (srpski narod) niko ne zapali.

Oni koji su osmislili da se na demonstracijama filozofu Đinđiću peva iz hiljade navijačkih grla „mogu da ti puše, Zorane“, danas ponovo pokušavaju preko pušenja da omasove svoje redove. Ne kapirajući poentu. Ni onda nije ključ bio u pušenju, nego u Zoranu. Zašto zalud gradite atmosferu u društvu koja vodi na pomisao, hebi ga, da Zorana nisu ubili onda, ubili bi ga danas zato što je filozof, i zato što ne ume da piše i govori prostoprošireno? Opasno je u prostoti takmičiti se sa navijačima. Na njihovom terenu.