Cenzus kod baba sere

                       P { margin-bottom: 0.21cm; }

E, sad. Problem u kome je naše političko društvo čak nije više toliko ni u protivprirodnom odnosu Niki – baba sera, tj. u tome s kim je na kraju u borbi protiv Đavola (Vučića) završio poročni Nikola, nego u tome, što je dno toliko duboko da mi više ne znamo ko je u ovom političkom dvostrukom saltu Nikola, a ko baba Sera?! Za jedne razočarane Nikola je DS, a baba Sera ovi s cenzusom, ali to je samo na prvu loptu. Za druge je, ne bez razloga, kad razmisliš, obrnuto. Uskoro ćemo jasno videti u Parlamentu, uostalom, ko je ko.

Ali, ako ste i vi zaslužni za to što je sačuvana parlamentarnost DS, jer ste svoj glas dali da bi se sačuvala stavljajući po strani sve trenutne mane, a misleći o njoj kao o važnoj tekovini demokratskih procesa u Srbiji, iskreno recite, biste li popili čašu šampanjca koju bi otvorili Bojan (Pajtić) i Boško Obradović (Dveri) recimo u sedištu DS, ili skupštinskom restoranu, nazdravljajući činjenici da su Dveri prešle cenzus zahvaljujući Pajtiću, Čedi, Borisu i ostalima iz tzv. „demokratskog“,“našeg“ bloka? I ušle u Parlament da bi zastupale, šta tačno? Zna li iko više?

Principijelnost koju demokrate navode kao jedini argument zašto su demonstrirali i pozivali svoje da glasaju za Dveri, ne drži vodu. Logika je čvrsta kao stena i kaže: Kršeći jedan princip ne možeš se boriti za drugi princip. Ako to ipak činiš, ukinuo si „princip“ kao mogući argument. Dakle, NE MOŽEŠ kršiti principe na kojima je utemeljena DS a koji su suprotni principima Dveri, a „principijelnost“ navoditi kao razlog da se DS bori da Dveri pređu cenzus. Kao glasač DS, ne mogu da prihvatim objašnjenje na šta je straćen moj glas. Da sam glasač Dveri, takođe, zapitala bih se o fundamentalnim principima te stranke ako se za njihov ulazak u parlament bore DS, LDP i ostali lideri manjih demokratskih opcija. Ali, recimo da je ovo što ja pričam moralisanje ili zakeranje, ili pitanje koliko anđela može da stane na vrh igle, što su sve postali sinonimi za opasno oduzimanje prava građanima da postave ijedno zdravorazumsko pitanje. Nego, šta smatram da je opozicija trebalo da uradi? Da zahteva poništavanje izbora. Jedino što je principijelno.

No, da vidimo kako to što je, kažu, načelo Vučićevu strahovladu izgleda u praksi? Čime smo načeli Vučića? Dverima? Hmm. Opet zdrav razum ovo ne razume, ali izborna viša matematika ne podleže, očito, zdravom razumu. Mislim da je učinjena veća šteta nego korist i da nema ovde ni ćara koji je pojeo vajdu, ni obrnuto. Samo duplo golo. Ako neko misli da se birači DS osećaju dobro u ovom prekrajanju svoje principijelnosti, žalim, vara se. Političarenje je jedno, a razlozi zašto bi neko glasao za svoju demokratsku opciju upravo suprotne onome za šta se ta opcija odlučila sadeći tikve s Dverima. Zaista, neshvatljivo je da nam se istorija ponavlja u još gorem obliku za tako kratko vreme. Prvo su stvorili Vučića, sad rušeći ga uvode u Parlament Dveri, čije dalje ponašanje u ovom času ne može niko predvideti. Kolariću-paniću – majstori multiplikovanja problema ponovo jašu.

Tvrdim, cena je previsoka, lišena logike, zdravog razuma, stvarnih principa. I kako se tako nešto sreće samo u filmovima, imam još jednu asocijaciju. Ovog puta na seriju Only Fools and Horses (Mućke, ili, Izbori 2016). Braća Troter su ex-DOS plus Dveri, gde je stariji Derek-Delboj – iskusna DS(Pajtić&comp), a Rodni, mlađi, zbunjeni,ali spreman na akciju – Dveri Obradović. Ujka Albert koji ćuti i čeka je bez sumnje Šešelj.

A ko je onda Vučić? Reklo bi se, DŽon Saliven, režiser serije Mućke.

GLOSA: Principijelnost koju demokrate navode kao jedini argument zašto su demonstrirali i pozivali svoje da glasaju za Dveri, ne drži vodu. Logika je čvrsta kao stena i kaže: Kršeći jedan princip ne možeš se boriti za drugi princip. Ako to ipak činiš, ukinuo si „princip“ kao mogući argument