Čestitke premijeru Tačiju

Neupućeni čitalac sa strane upitao bi se preti li to Srbiji sunovrat, ali koliko bi se iznenadio kada bi zatim, u ozbiljnim analizama pročitao sijaset mišljenja koja, naprotiv, objašnjavaju da je, ako ne vlada, a ono bar njen premijer jači nego na početku mandata! „Cvetković nikad svežiji“, „Cvetković nikad samouvereniji“, „Cvetković nikad jači“, „Cvetković nikad lepši“, etc. Vlada – usled nemogućnosti da rešava nagomilane probleme, delom unutrašnje za koje je sama odgovorna (katastrofalna socijalna i ekonomska situacija, pre svega) delom spoljašnje (posledice flagrantnog i upornog prenebregavanja prava, pravde i pravičnosti kada je reč o odnosu globalnih sila prema uzrocima i posledicama dešavanja 90. godina po integritet i suverenitet Srbije) – nastavlja da se bavi sobom. Prolongiranju opstanka kabineta iznenadnim teatralnim obrtom u kome premijer, navodno, na kraju mandata od političara bez svojstava postaje odlučujući faktor, ili, od Deda Mraza, kako su ga do juče videli mediji, postaje Čovek s gvozdenom maskom, idu naruku i mediji koji ovaj iluzionistički trik svakodnevno naduvavaju i predstavljaju javnosti kao nešto bitno, realno, zanimljivo. Istovremeno ministar Dinkić (drugi junak obrta u vladi), u ostavci pravi novu stranku, ne tako što mu se cepa stara, već nekom vrstom ćelijske deobe, od jedne stranke pravi dve. Ali i ta aktivnost je u senci ministrove muzičke karijere. Više nego ikad, sada dok ne znamo šta će biti ni sa vladom ni sa Srbijom novine su preplavljene slikama ministra Dinkića u simpa majici s gitarom, a čitani prestonički list na naslovnoj strani donosi tekst „Dinkić slušaniji od Cece i Seke istovremeno“. Niko ne zna, a i nije bitno, hoće li vlada biti rekonstruisana, na koji način će u njoj i pod kojom firmom učestvovati dosadašnja G-17 plus, kad će izbori i zašto, ili, može li doći do prevremenih izbora – a što ne bi moglo, itd. Nevešt čitalac bi po ovome mogao zaključiti da je Mlađan Dinkić među moćnim ljudima u Srbiji najgori od sve dece, ali to, verujem odnedavno, ni izbliza nije slučaj. Zato ni uzrok ni rešenje sveopšte krize koja potresa Srbiju ne bi trebalo tražiti ni u Dinkiću niti uopšte u kadrovskim rešenjima u G-17 plus. Eroziji države kao posledici erozije čitavog vrednosnog sistema od 90. do danas (sa akcentom na danas), krizi morala, krizi svesnosti, krizi odgovornosti, koja se sa elite spustila i raširila kao zaraza na čitavo društvo, nije lako utvrditi genezu, ali nije ni teško uvideti najvažnije nosioce. Problem je samo to što ne postoji aparat koji bi ih objektivno javno detektovao i onemogućio dalji štetni uticaj po Srbiju, i ponižavajući odnos prema građanima.

Ume li više iko da objasni, na primer, kojim se posebnim zaslugama i vrlinama istakao ministar Dragan Šutanovac da bi upućeniji mediji, pretpostavljam s pravom, pisali danas o njemu kao drugom ili trećem čoveku Srbije? Uopšte, u vladi koja se jedva održava, na snazi je bizaran obrnut reciprocitet između narastanja ličnog prosperiteta i moći pojedinih ministara sa učinkom resora koji drže. U hiljadama potrošenih televizijskih minuta u neprekinutom lancu nastupanja ministara prosečan gledalac na njihovim licima ne može da pronađe elementarnu zabrinutost, a o stidu ili osećaju odgovornosti ne treba ni govoriti. Ako će ova vlada ostati upamćena, ostaće upravo po toj nakaradnoj neusklađenosti između slike države koja grca i njenih funkcionera koji na žestokom ego-tripu na krilima samozadovoljstva ne daju za to ni pet para, jer, imaju razloga i garancija za bezbrižnost.

Pre neki dan gledamo kako se „ozbiljno“ država bavi „farmama“ i „dvorovima“ i štetnim uticajima po decu i omladinu, pa zaseli ljudi iz RRA sve sa PR Pinka, gde bi neupućeni onaj posmatrač s početka teksta pomislio da je PR Pinka predsedavajući tog skupa i ujedno veliki brat RRA-ov. Ne, kao što se reče u saopštenju Pinka, nakon te rasprave, nije najveći problem društva Dvor, ni Farma, ni Pink. Problem je što su javnost i kritičko mišljenje, a samim tim i zdravo društvo, gotovo uništeni nakon decenija korupcije, enormnog bogaćenja i procvata šojić-modela političara, što su se umni ljudi Srbije sklonili i posmatraju haos sa strane. Intelektualci koje pozivaju da „pričaju“ u društvu PR službi, marketing-stručnjaka, trendsetera i pevačica prilagođavaju se datim okolnostima jer je to uslov da bi opstali na tržištu.

Ovi iz ministarstva prosvete izgleda rešili da probleme s prosvetarima rešavaju preko leđa dece. Čujem da će i subotom ići na nastavu?! Da li je moguće?