Cilindar za Voju Šešelja

Nije da oni stidljiviji među antišešeljevcima nisu odaslali samo vrapce, dživdžane mira. Ko Nušićev Pera Pisar iz administrativnog, koji uvek prvi nosi cilindar za novu vlast. Al traži da se to notira negde.

Ne znam za vas, ali meni je novi sastav CK već prirastao srcu. Na čelu CK (Cvetkovićevog kabineta) je naravno Cvetković. Ima i pet VC (vicecvetkovića), istih koji su bili i ranije, izuzev MD, umesto koga je VK (Verica Kalanović). Kuriozitet u VC sektoru je taj što je VK prva koja je napustila nerekonstruisani CK, iz principijelnih razloga, sada u rekonstruisanom njen vicepremijer plus ministar. Možemo mi pričati šta hoćemo, ali Kalanovićkin gest da napusti vladu, jer je Cvetković pismom zahvalio predsedniku stranke kojoj i ona pripada na dosadašnjoj saradnji spada u to što se nekad zvalo pristojnim i principijelnim ponašanjem. Svaka čast, Verice, rekoh pre desetak dana. Ali, avaj!

Principijelna pristojnost beše kratkog veka. I niko ne objašnjava zašto i čemu sav taj kalambur. Samo opozicija besmisleno ponavlja tobož jako važne kritike na račun novog kabineta. Ali ne tako što će postaviti fundamentalno i nezaobilazno pitanje koje bi postavio svako ko nije hospitalizovan u institucijama određenog karaktera – koji je razlog pa vlada nije da nije rekonstruisana? Ne, opozicija pretećim tonom govori nešto drugo: „No, no! Ništa ne valja rekonstruisana(!) vlada i biće gora od prethodne.“ A to znači da opozicija i sama učestvuje i snosi deo odgovornosti glede rekonstrukcije, jer u vladi „apstraktno“ participira samim priznanjem da je rekonstruisano nešto što je očigledno ostalo isto. Građani Srbije, pak, svedoče i komentarišu istinito o tome da je u vladi došlo do nekoliko kadrovskih promena koje su zbog nečeg bile važne. I – ništa!

Tu dolazimo do generala Delića. Vratija se barba iz Amerike, pa se šeće cili dan po rivi. Baš tako, barba Boža Delić, medijska zvezda broj jedan, šetao se, ne svojom voljom, protekle nedelje kroz kolumne, analize, specijalne emisije, vremenske prognoze, dnevnike i dnevnikove dodatke. Svašta se radilo s informacijom o tome da se barba posle boravka u Americi ponovo vratija na rivu, među svoje. I ta vest i jeste bila ključna, ako ne i ključ (al’ ajd da ne preterujem) svih ostalih kojima smo razbijali glave proteklih nedelja. Sa CV (sivijem) Bože Delića baš i nisam upoznata, ali da se izguglati, koga zanima.

Mene zanima samo u datim, sadašnjim okolnostima vremena rekonstrukcije i obnove. Znam, dakle, da je onomad zaista plakao, i to mnogo, kada je prelazio iz SRS u SNS. Te suze je teško zaboraviti, a snimak tog plakanja svakako treba trajno sačuvati u nekoj arhivi. Retko se dešava u politici nešto autentično, nerežirano, naročito takve suze. Njegovo tadašnje objašnjenje ličilo je na jedan drugi, takođe vredan arhiviranja događaj, od pre nekih dvanaest ili više godina, na priču o „dedi i unuku u močvari“, u najdužoj skupštinskoj noći, kada je predsedavajući Skupštine Unković preklinjao poslanike antologijskim uzvicima: „Pa, molim vas da čujemo tužan kraj.“ Delić je plakao stvarno, ali objašnjenje tog plakanja mu je bilo krajnje konfuzno i naravno nedorečeno. Ne toliko zato što on nije umeo da objasni koliko zato što ga niko nije ni pitao da ispriča više od toga koliko je ispričao.

A sad kada se vratija barba iz Amerike, napušteni „ameri“ upadljivo i nimalo nalik sebi ne ulaze u prirodu barbinih motiva. No, „amerima“ iz SNS se nije ni čuditi. Zaista bi ih politički moglo dvostruko preskupo stajati da objašnjavaju zašto im je general najpre u suzama pristupio kao da čini neko nedelo, a onda ih pevajući napustio. Ali jeste čudno što sve to ostaje izvan analiza političke javnosti, pozicije i ostatka opozicije. Neki zamlaćuju javnost tek površnim ismevanjem barba Bože, a neki samo ortački dobacuju: Dobro ti nama došao, lud si bio što si odlazio i sedeo u prljave klupe i slušao nastavnike glupe! I – ništa! Hmm.

Što se tiče onih TV emisija o Šešelju, njima se nema šta zameriti sem tajminga. Šta će dve emisije u sedam dana o čoveku o kome se osam godina država i mediji ne oglašavaju? Inače, obe emisije su bile i korektnije i dostojanstvenije od smešnog posipanja pepelom „antišešeljevskih“ golubara, vrabacara i ostalih pilića širom političke Srbije. Pilići su se, sada već nema sumnje, nahvatali velikog zorta od povratka vojvode od zarđale kašike, barba Voje Šešelja, kome, eto, ni Hag ne uspe da pronađe ama nijedno kažnjivo „junačko delo“ jer se ožderavanje šampitama tokom rata još ne ubraja u zločine protiv čovečnosti. A što su se ovde toliki uprpili, e, to samo vojvoda kad se vrati može da objasni, ako ga tamo nisu klonirali, no ako bude onaj isti.