Čistilište „Tralala“

Odakle, elem, ideja da se neko čistunski iščuđava miksovanju baba i žaba u upravnim odborima kulturnih institucija, kada živimo u državi kojoj je mikser važnija poluga institucije od Skupštine ili Ustavnog suda? Kako da izgledaju upravni odbori institucija kulture, ako ne nalik šarenišu od Vladine ruske salate. Gledam kako se posebna frka podigla oko Ivane Žigon postavljene u „Bitef teatru“. Ni po jada da je objavljena makar jedna reč suvisle kritike tog postupka. Ne! Ivana se kritikuje sasvim ad hominem, dočim oni koji odlučuju o svemu, pa i tim odborima ostaju netaknuti u svojoj moći, kod oštrih kulturtreger – kritičara.

Ajd da vidimo što Ivana ne valja? Je l’ ne valja Ivana kao bivša simpatizerka JUL? Pa je staviti nju, prilično „retro“ na čelo jedne fensi evropske institucije „truli kompromis“? I to, gle, smeta ama istim ljudima koji sastavljaju ode Željku Mitroviću – ex visokom funkcioneru JUL (nikad čovek nije krio!), idejnom tvorcu Pink TV i pratećih posledica – kad odvoji kintu za Krležinu „Pijanu noć“, pa još tamo sakupi đuture sve ideološki „čistokrvno“ društvo sastavljeno od kulturnih kontaminatora i njihovih dekontaminatora okupljenih za istom bogatom trpezom na Željkovoj jahti u Istri, sa sve Šerbedžijom i našim Čanetom ovdašnjim? (Čanak bar otmeno ćuti!) Samo im falilo direktno uključenje TV Jagodine, gde g. Palma raspravlja o evropskim standardima gej-trendova! No, samo strpljenja, biće i toga! Žigonova se, doduše, pokazala prilično nesposobnom da se obogati dok je bila bliska vlastima 90. što je zbilja ne preporučuje ni za šta značajno u modernoj Srbiji, ali širom otvara vrata da je pljucne u prolazu, kome god se ćefne. Ili je Žigonova navatala loše poene, jer je godinama kako je umela, bez podrške države, brinula o kosovskoj deci bez roditelja ili bez hleba, svejedno, o onim gladnim okatim klincima iza žice, kojima su na pragu kuće poubijali roditelje, pa im sad staraoci u vidu baka i deka, ne daju da mrdnu iz kuće? Šta smo uradili mi ostali? Evo, ja lično? Ništa. A, vi? S druge strane, građane Kosova ni zvanični ni nezvanični Beograd ne pita kako su živeli svih ovih godina, od čega, od čega su zaista hranili decu? Ali im nadmeno, centralistički i cezaristički, ošamućeni sumanutim kompleksom vlastite veličine naređuju da li da napuštaju ili ne postojeće kosovske institucije, bez kojih su osuđeni na građansku marginalizaciju i blokadu svakodnevnog života. Sve je to već ispričani cinizam, ali, pominjem ga zbog Ivane Žigon, čiji se „patos“, dopuštam, ne mora nužno dopadati svima, ali čija je lična, građanska solidarnost bez bez ordenja i profita, kosovskoj deci bila nesumnjiva, retka i dragocena. Naravno, da je to niukoliko ne preporučuje da stane na čelo „Bitef“ teatra, kao što količina para ne preporučuje Mitrovića da se bavi Krležinim opusom. Uzgred, nedavno je „Beton“ (a da, ko bi drugi, bez sve šale u kulturnoj filistarskoj Srbiji falš andergraundovaca koje je pregazilo vreme, i falš tradicionalista koji ne bi prepoznali značajnu tradiciju ni da im zazvoni na vratima stana smeo da zucne o tome?) preneo iz „Zareza“, malo je reći, fascinantan tekst Nataše Govedić, naslovljen „ A, sada, smijeh, glazba i praznina“, kritiku predstave „Balade Petrice Kerempuha“, u režiji Radeta Šerbedžije i Darka Rundeka. „Mnogo je točnije reći da se svi zajedno trude dekoncentrirati publiku od mračnih pitanja koje zadaje Miroslav Krleža“ (Pročitajte, zovite redakciju „Betona“ ako vam je tekst promakao!). Pa, kako to, majku mu, u Srbiji, ovo pink-šerbedžijanje sa Krležom nije „ponižavanje kulturnih institucija“ , a Ivana u Bitefu jeste? Molim pokorno da mi neko to objasni.

Takođe to sa gospodinom Filipom Davidom. Razumem ako je njegova lična odluka da izađe iz tog odbora u kom je bio, jer tamo sede ljudi sa kojima ne želi da sarađuje. Ali ne razumem da se neko od ovih kvazičistunaca profitera sablažnjava što je David ulazio u taj odbor a na predlog LDP. Jedino, ako to nije još jedan način dojučerašnjih „saboraca“ LDP, za koje se „bajdvej“ ne bi ni znalo da im nije bilo LDP, da se neprincipijelno, još uvek ne sasvim frontalno, obračunavaju s tom strankom. Ako iko, Filip David je u toj priči čist kao suza. Da je ostao, taj odbor bi bio samo bolji. Ovako, samo još jedna nelagodnost u „kulturi“.

„Svi se slažu oko osjećaja ugode koji ih je „kupao“ u teatru, ali nitko ne izlazi iz gledališta čist.“