Cveće i blato

Pretražujem društvene mreže, twiter, agencijske vesti sve u nadi da ću saznati šta Ružica Đinđić kaže na to, ali ne nađoh ništa. Znajući Ružicu Đinđić svih ovih godina kao odmerenu u izjavama i kad joj je najteže, nisam očekivala ništa nalik: „Novinarska govna, ostavite mi muža da počiva u miru“. Očekivala sam ono što je red: Ako Svetlana Ražnatović laže, a laž je krupna s obzirom na okolnosti, da se njena tvrdnja demantuje jednim: „To se nikada nije dogodilo, to s cvećem“, od Ružice Đinđić. Mislim da bi 11 godina od ubistva Premijera, njegova supruga mogla bar jednom izjavom da se oglasi o nečemu čemu je jedina mogla biti svedok, ako to čine stotinak iskreno ili poslovno zainteresovanih ljudi različitih profesija. Ružica Đinđić je pre nekoliko dana za Novosti rekla, što me je prijatno iznenadilo jer je, ponavljam, red i pošteno da važni politički akteri Srbije nekad i komentarišu zbivanja u kojima su sam centar, svoje razloge ostajanja u DS Dragana Đilasa.

„Tu se nastavljaju ideje Zorana Đinđića“, rekla je između ostalog i dodala da je često bila nezadovoljna skretanjem sa tog puta. Pri tom nije precizirala najbitnije, kada i u kom periodu je bila nezadovoljna? Pa se građani sada ponovo mogli pitati da li onda kada je Boris Tadić na čelu DS bio u kohabitaciji sa V. Koštunicom, zbog čega je, između ostalog, nastala frakcija Čedomira Jovanovića, a kasnije i stranka LDP. Pretpostavljam da Đinđićeva nije mislila na taj period, jer pamtimo iz medija mirne odnose na relaciji Koštunica – Ružica Đinđić, a ona sama se nije o tome oglašavala. Da li je mislila na period pre toga, kada je Živković bio predsednik? Ne verujem. Postojao je period kada je i Živković prećutno važio za nekog ko nije u naročitoj milosti Ružice Đinđić, ali on tada više nije bio predsednik stranke, a glasine nikad nisu potvrđene.

Dakle, vraćamo se Tadiću. Možda je ipak njime bila nezadovoljna, ali je principijelno stajala uz njega dajući mu podršku. I onda na pitanje šta misli o tome što je Tadić napustio DS baš pred izbore, gospođa Ružica odgovara da to nije naročito umesno, a kao razlog navodi to što je jedan od osnivača stranke, Tadićev otac, nedavno preminuli Ljubomir Tadić. Dakle, političkog ili nekog drugog argumenta nema, sem ovog, neka mi oprosti Ružica, ali prilično kompartijskog – kao konstruktivna kritika „druga koji je skrenuo s puta revolucije“. Ali dobro. Bolje što je Ružica rekla i toliko nego da je ćutala i sad. Samo, lično mi je postalo nepodnošljivo da čitam besne izlive zgražavanja nad svakim ko negde pomene Zorana od ljudi koji mu nisu ni rod ni pomoz bog, dok njegova supruga, predsednica Fonda i aktivna članica DS, koja bi sa dve reči mogla svima da zapuši usta, ćuti tolike godine.

Verujem da će u Vučićevoj čistoj Srbiji, nastaloj voljom građana i tako što su DS i LDP proglašene za „interesne grupe“ „kriminalne klanove“ sve biti razjašnjeno. Sve to ne bi bilo važno da ova kampanja nije otpočela upravo cepanjem DS i dovođenjem građana Srbije u stanje sluđenosti. O čemu se ovde radi? Zašto bi građani glasali za sve te frakcije DS, ako su svi oni samo čekači u redu ispred Vučićevog šaltera? Ili nisu? Zaista, neverovatna predizborna kampanja! Podseća me na čuvenu rečenicu Vasila Tupurkovskog, početkom devedesetih, da je na sceni neprincipijelna koalicija, pa su ga mrzeli i Srbi i Hrvati, misleći da misli na njih. A građani Srbije su sada Tupurkovski.