Đidogrd i Mugonjica

Crnogorska javnost, a i šire, danima je šokirana vešću o tome da su gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša i njegov sin Miljan, na Bulevaru svetog Petra Cetinjskog, oko ponoći pretukli novinara „Vijesti“ Mihajla Jovovića i fotoreportera Borisa Pejovića. Novinari tvrde, mediji izveštavaju, OEBS i SEEMO zabrinuti navodima da su gradonačelnik i njegov sin grubo napali fotoreportera Borisa Pejovića dok je slikao njihovo nepropisno parkirano vozilo, a zatim i novinara Jovovića, kome je gradonačelnikov sin „prislanjao pištolj na grudi“, javljaju crnogorski mediji.

Tužilaštvo CG nije službeno pokrenulo krivični postupak protiv gradonačelnika Mugoše, dok je Roćenov MIP ipak odlučio da zbog ovog incidenta povuče Miljana Mugošu sa dužnosti trećeg sekretara u Crnogorskoj ambasadi u Vašingtonu. Dodatno zabrinjavaju podaci o tome da su tek 18 sati nakon ovog događaja tužilaštvo i policija izašli sa pričom da je i novinar, navodno, napao Mugošinog vozača i naneo mu telesne povrede, što u prvobitnoj verziji Mugoša nije pomenuo; da policija nije pretresla Mugošin automobil na licu mesta; da je pomenuti pištolj (sina Miljana) izostavljen iz policijskog izveštaja; a poseban horor začin predstavlja podatak da lekari u Kliničkom centru u večeri napada na novinare nisu konstatovali teže povrede ni kod jednog učesnika sukoba, da bi novinaru Jovoviću tek naknadnim pregledom u četvrtak konstatovano pucanje bubne opne zbog čega je i operisan.

Tragikomični deo ove tužne priče predstavlja saopštenje gradonačelnika Mugoše koji tvrdi da je u stvari on bio napadnut od dvojice novinara koji su ga „napali iz žbunja“ i da se „branio od svojevrsne sačekuše“. Što reče neiskusni Balša Brković, „a šta radi gradonačelnik u žbunju i po mračnim ulazima u gluvo doba noći“? E, Balša, Balša… Kažem ja, treba čitati klasike, poput Džeja Ramadanovskog koji je tu pre neki dan izrekao misao koju vam, uz izvinjenje, citiram: „Jebavao sam u žbunju, u parku, ne znam gde sve nisam… Gde god sam stigao“. Književnost.

Beograd. Povika na Dragana Đilasa zbog izjave o četiri zida i seksualnoj opredeljenosti ne jenjava. Išlo se dotle da je u ponekim napisima Đilas proglašen fašistom.

Tja. Meni je ovo zvučalo samo kao jedna u nizu Đilasovih veoma nespretnih izjava, a nikako kao homofobija. Znam, slučajno, jednog Đilasovog bivšeg (politika razdvaja ljude), a verujem, jednom i budućeg dobrog prijatelja, koji je zaista najhomofobniji lik koga poznajem, a koji je sticajem okolnosti sada, držim, u najlicemernijoj ćutološkoj poziciji, jer se politički našao na strani gde mu je oportunije da svoje mišljenje o gej populaciji (a i o Mugoši) ostavi za sebe, pa je tako „korektan“. Đilas, pak, morao da „bude iskren“ pa je „fašista“. No, tako mu i treba kad priča koješta svako malo, sa obavezno promašenim tajmingom i „osećajem za filing“. Recimo, kad Trivanku iz DS izujedaju psi nasred ulice, Đilas nema pametnija posla nego da tim povodom (!) izjavi da dok je on gradonačelnik „niko u Beogradu neće ubijati pse lutalice“. Super druže Đilas, i kuce tebe vole, al’ što, majke ti, ne nađe drugi povod da im izjaviš ljubav? Na svetog Valentina i drugim praznicima?! Sve u svemu, hoću da kažem, Đilas nije homofob, ni heterofob, nije ni rasista, ali, ovde mu se može prilepiti „svastika“ bez da iko odgovara makar za uvredu. Svakako da je reč o antiđilasovskoj kampanji, jer bes dragih i bezazlenih ljudi iz gej i lezbijske populacije je jedno, a političko huškanje i zloupotreba njihovih emocija u vrlo prljavoj političkoj kampanji protiv Đilasa, sasvim drugo. Miljenko Dereta je možda jedini precizno i korektno definisao ovaj nepotrebni problem objasnivši da Đilas „ne shvata da se Paradom ponosa ispoljava položaj manjinske grupe, a da je seksualnost tu sasvim sekundarna tema“. Tačno. Ali, ni manje ni više od toga. Konzervativni Đilas loše barata svojim u principu dobronamernim mislima kada ih pretoči u reči. Morao bi više da čita a manje da se intimizira po gradilištima sa načitanim gabaritnim ministrima od Guče.

No, što meni smeta, ne mora i drugima. Kako god, Đilasu preporuka da pred Paradu ponosa slobodno kaže: „Niko neće ubijati pedere u Beogradu dok sam je gradonačelnik“. Tim pre što nijedan peder nikada nije nasrnuo na narodne poslanike i poslanice.

Bgd.,Pg., sumasumarum.Kada uporedite likove i incidente koji se vezuju uz imena dvojice gradonačelnika, pokušajte da odgovorite iskreno na gore postavljeno pitanje. Kakva to vrsta „političke korektnosti“ navodi jedne iste ljude da ćute o Mugoši, a sablažnjavaju se nad „zlim fašistom“ iz Beograda, Draganom Đilasom. Kad Milo, konačno i valjda smesta (!) „smeni“ Mugošu, mnogi u Bgd. tek tada će slučaj iz Podgorice nazvati imenom kakvim čašćavaju Đilasa u Srbiji bez ikakvih pravnih posledica. Dotad, mugoše će ovde deminutiviti kao male mugonjice, a đilase augmentativiti kao đidogrdna čudovišta. Pravedna Srbija.