Dostojno jest(e)

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Olju Bećković kao autorku „Utiska nedelje“ koji dugo godina nisam propuštala, a onda jedno dugo vreme jesam, privatno volim i želim da se vrati na TV. Ali čitajući njen intervju sa Milanom St Protićem, potvrđujem vlastiti odnedavni stav – od njenog Prvog žestokog

političkog intervjua koji je protiv Tadića dala, odmah, čim je Tadić pao sa vlasti – da ona i dalje radi isto što je radila u mnogim emisijama. Izvini Olja: Elem, spinuje, a ne pita.

Olja nije obična ispitivačica. Ona je izgubila emisiju, tvrdeći da je ukinuo Vučić. Ona je dobila francuski viteški orden nakon toga. Ona je ćerka poslednjeg oca nacije Matije Bećkovića, koji je projektovao najskuplju srpsku reč. Elem, Milana Protića znate. To je lik iz prastarog DOS-a manje-više svima simpatičan, svojeglav, i svakako ne isprazan kao većina političara. Zapravo, vrlo neuspešan političar, ali talentovan čovek. I o čemu su oni tako pedigrirani razgovarali? Olji u oči Protić rekao da su Tadiću, Đilas i Jeremić glave došli, i sve naj-naj o Tadiću. Olja, ni da stavi upitnik, bez obzira na svoj nezaboravni intervju kontra Tadića. Da li to znači da ona sada veruje da je tako? Ko zna? Olja je u organizaciji pomenutog Mašića nedavno gostovala u Britanskom parlamentu i odgovarala na brojna pitanja. A sada pita Protića, ne izjašnjavajući se o britanskoj Rezoluciji o Srebrenici, a nekmoli o Mašića činu podržanom od NVO, da se izjasni, a dodaje, samo to, da je „naš stav“ da „ne razumemo šta Britanci žele“. Negde je ćutke podelila resantiman o starom DEPOS-u, Nikoli Miloševiću, što je pohvalno, jer tu se jedino nazirao i neki njen stav. Smatram da posle svega, Olja koja je već toliko duboko ušla u politiku ne može, ili nije fer da dalje pita ljude o temama o kojima sama ne kaže baš ništa. Zato što time dodatno unosi novo nerazumevanje političkih dešavanja, umesto da bude svetionik.

Inače čemu cela priča o Utisku? Evo, mene zanima šta Olja misli o Srebrenici, odlasku Vučića u Potočare, Britanskoj Rezoluciji. I, zašto nemam pojma koji je njen stav? Imate li vi? A treba nam stav. Oljin, naročito, posle svega.

LJubiša Ristić je za Danas dao intervju 2009. zbog čega je Peščanik redovno 3 puta na dan komesarski čitao iskreno pismo zauvek drage Mire Miočinović, u kojem se ona odriče Danasa, koji je intervju objavio. Nekoliko meseci kasnije, Peščanik je preneo intervju sa Šerbedžijom koji je Ristića hvalio i obožavao i poručivao mu da se ne da. I niko nije rekao ni reč. LJubiša Ristić među hiljadu izvrsnih misli izgovori desetak, za mene, teže i prihvatljivih i shvatljivih, i bezveznih. Ipak, mislim da je Ristić jedan od retkih koji je svoj čovek. I nije nimalo jeftin. I nije budala. I jeste gromada. Zato, i mada ne razumem njegovu priču o JUL-u, kad čitam i danas ovaj intervju koji je dao Nedeljniku, nekako mi drago što mogu da kažem: LJubiša je opasan tip, i imao je petlju da ponovo bude nedvosmislen od prve do poslednje rečenice. A to je najveći raritet našeg vremena. Suočiti danas LJubišu ma sa kim, znači suočiti znanje, teatar, istoriju, Ličnost, sa nekim marketinškim spadalom, koji pamti šta je bilo poslednja tri meseca. LJudi su postali Praznina i Praznoslovlje. Zato je užitak čitati LJubišu, a i Protića, mada, s Protićem o drugim temama.