Dve mrtve starice

Da odmah razjasnimo. REKOM je za autorku ovog teksta samo normalan nastavak one ideje za koju se zalagala, apsolutno neprofitno, od početka raspada SFRJ, dakle od 90 – ideje antiratne kampanje. Dakle, kažem da svakoj inicijativi koja će pomoći žrtvama i njihovim porodicama pa i ideji REKOM. I nema tu mesta za neko ali, posebno kada mladi ljudi u medijima na sebi svojstven način, s puno entuzijazma govore o ovoj inicijativi. Sasvim suprotno mislim o sadržaju i emitovanju u svim terminima spotova za REKOM. Ti spotovi nemaju veze sa pričom o žrtvama, naprotiv. U meri u kojoj su skaradni, u meri u kojoj upotrebljavaju decu, u meri i načinu na koji se prikazuju, u meri u kojoj su mnogima groteskni na način bau-bau horora „z“ produkcije, liče mi na sve osim na ono što bi trebalo da budu – reklama za kampanju vraćanja dostojanstva čoveku i njegovoj ljudskoj žrtvi. Ne znam koliko ova kampanja košta, ne verujem pisanju vazda nesklonih tabloida svemu što ima veze sa antiratnim kampanjama, ali plašim se da se REKOM ne otrgne kontroli i da se ne desi što i s dobrim delom antiratnog projekta u Srbiji. On se u jednom trenutku dok smo mi „volontirali“, za neke druge ljude, nažalost, pretvorio u unosan biznis. Kao što je rat, s druge strane, bio unosan biznis za „patriote“ koji su oslobađali tuđe teritorije tako što su pljačkali kuće u koje su varvarski upadali i proterivali domicilne. Ipak, dajem svoj potpis za REKOM, ali ovaj tekst pokreće jednu drugu kampanju, oslonjenu na najurgentniji problem Srbije, kojim smo otpočeli ovaj tekst – najstrašniji pomor ogromnog procenta građana Srbije, koji ne poseduju ništa sem statističkog broja, imena i prezimena. Njima su oduzeta sva ljudska prava, ali to nije sve. Oni su atipična nova vrsta „slobodnih“ logoraša, nad kojima država vrši specifičnu torturu lišavajući ih hrane, lekarske nege, ogreva, odeće, ma koje mogućnosti da prežive. Oni su osuđeni na smrt. Ta smrt ne spada u oblike „ljudskih“ smrti. Siromaštvo u Srbiji svakodnevno ubija ljude lišavajući ih svakog atributa ljudskosti. Ubija ih pornografski. Ubija ih tako da pred prizorima tih smrti pristojan čovek želi da zatvori oči, ali kako to nije rešenje, čovek ipak gleda, nemoćan da se suprotstavi državi ravnodušnih nemilosrdnih bogataša i profitera. Šta preduzeti? Tako smo došli na ideju o pokretanju kampanje MO(g)REM po uzoru na REKOM. Druge nema.

Krenuli smo sa razmišljanjem o spotu. Novca nemamo. Došli smo na ideju da spot možda i ne treba ponuditi nekom skupom reditelju. Bilo bi dovoljno emitovati priču o dve starice i psima s početka teksta. Puštati scenu koju su zatekle komšije i čike u belim uniformama kada su konačno stigle. Ali to je tako eksplicitno strašno da smo odmah predvideli sudar sa uvek budnom RRA koja mališane mora da zaštiti od ovoga i drugih oblika nasilja koje ih okružuje. I tako smo mi iz MO(g)REM-a ostali takoreći prepušteni sami sebi. Uostalom, i da napravimo spot, nemamo novca za emitovanje. Pokušaćemo da se izborimo za nedeljni termin na RTS između „Mikijeve radionice“ i „Hana Montane“ kako bi i najmlađi i tinejdžeri mogli da se suoče sa stvarnošću u kojoj žive, a u kojoj psi jedu siromašne ljude, koji su ih za života hranili i mada su sami jeli iz kontejnera. Ali siromašni ljudi su najbolji ljudi u Srbiji. Oni vole svoju zemlju za džaba. Čak i na svoju štetu.

Jedan mladi reditelj (još studira režiju) ponudio mi je juče ovaj scenario. Kaže, liči na REKOM, ali ipak je MO(g)REM. A REKOM nas neće tužiti zbog preuzimanja ideje. Spot, ukratko: Pas koji je pojeo staricu koja ga je hranila, odnosi njenu ruku u krilo slepoj preživeloj starici (kao u pesmi Majka Jugovića, kada Damjanova ruka pada u krilo majci iz kljuna ptice koja preleće dvore Jugovića) i progovara ljudskim glasom bez laveža: „Evo ruke koja nas je hranila. Bili smo gladni. Sada će doći čike u belom koje nikada nisu pohodile ovu kuću. Pa čike u plavom, koje vas možda imaju u nekoj evidenciji. Pa najzad čike šinteri koji će nas ubiti. Ali mi ćemo bačeni na đubrište večno zavijati žaleći na svoj pseći način ovu strašnu sudbinu, kojoj smo samo dodali strašnu završnicu, ali za koju mi, psi, ne možemo biti odgovorni.“ „Žao nam je tvoje ćerke, jadna, gladna, nesretna, devedesetogodišnja građanko Srbije.“ MO(g)RES je skraćenica za Masovnu organizaciju gladne raje Evropske Srbije. Daj svoj glas protiv siromaštva i neljudskosti.