Elemental ili Sindikat

                       P { margin-bottom: 0.21cm; }

Setim se odmah čuvenog hita, istog benda „Govedina“, koji nas je u prvi mah sve zapljusnuo talasom neočekivane svežine i hrabrosti, a potom, kad su dostigli vrh popularnosti njihovog gostovanja u „Utisku“ sa Vojislavom Koštunicom. Potražim snimak ove emisije, bezuspešno, na Youtube (možda neko od vas ima više sreće, pa nađe), ali naletim, guglajući na nekadašnji sajt „Popboks“, i tekst, kakva koincidencija „Predizborna tišina“, gde autor (M. A.) piše o muzici, angažovanoj i kvaziangažovanoj, te o politici, i između ostalog ovo:

„Članovi Beogradskog sindikata su, jedne davne predizborne večeri, u vreme velike popularnosti kompozicije Govedina, gostovali u Utisku u kojem je, u sklopu jednog od pokušaja da postane predsednik Srbije, bio i Vojislav Koštunica. Susrevši se, zahvaljujući pesmi u kojoj su sirovo napali politički establišment, pred očima javnosti sa jednim od dvojice ključnih srpskih političara XXI veka, rekli su… Seća li se neko? Ja se sećam da su sedeli, a mislim da se sećam i neobičnog zadovoljstva na licu dr Koštunice.“

Lično ne mislim da je tekst „Govedine“ bio nešto „sirov“, više od prosečnog rep teksta. I, nije do Koštunice. Prosto, neke stvari su nespojive. Ice Tee („Ajs Ti“) i DŽordž Buš senior, recimo. Mislim, mogu se oni potajno voleti, ali ako hoćeš da si simbol bunta, pa si dizajniran kako jesi, pa uvaljuješ svako malo „kurčinu“ i ovima s desna i ovima s ljeva, ne može ti u prkno duvati političko medijski mejnstrim, i prenositi te uglađena Politika, čija se glavna urednica, to svi znamo, užasava „klozetskih metafora“ Basare, koji zaista ume da bude gadan. Ali, eto, mladićima iz Sindikata dopušteno je i to u „porodičnoj novini koju čitaju i deca i mame i tate i bake i deke“. Da ne govorimo da se i sam Vučić na Twitteru oglasio povodom ove nove revolucionarne tvari, i rekao da razume te mladiće (njegovih godina ili nešto starijih od njega!). Što se Sindikalcima nije dopalo, pa su kojekude već izjavili kako je Vučić reagovao kao nekad Živković na „Govedinu“ („Momci su hrabri“), ili kao Tito 1968. „Studenti su u pravu“. Ne znam, ne kapiram da li je trebalo pustiti D. J. Vučićevića da zbog ove pesme proglasi novu opasnost po državni poredak. Da ne pominjem da su za vreme demonstracija protiv Miloševića momci iz benda „Direktori“ (pesme „Životinjska farma“, „Čistićete ulice“, itd), zaradili i batine, itd. No, sve to na stranu. Podrška svih nekad može biti i vrsta pakosnog spina, tako da jedna u osnovi dobra stvar bude pacifikovana takvom podrškom. Ipak, mislim da to ovde nije slučaj. Pesma je narodska, svima dopadljiva i mada sa sporadičnim, ničim izazvanim napušavanjem, gotovo lirsko-patriotska. U samom spotu, na kraju, kada se grle policija i mladići, suze same teku… Braća po babine linije, preslatko.

Moja je stvar što naspram ovog, ne mogu da ne primetim autentičnu kritiku nekih čudnih hrabrih, nepretencioznih mladunaca (zaista mladi, lepi i vedri ljudi) iz hrvatskog Elementala u blistavoj i strašnoj pesmi: „Oni dolaze“, gde govore stvari koje ni tolerantna Politika ne bi objavila: „Oni se ne kriju, maske ne nose/ Nisu spodobe da bi prep'o se/ Lica slična kao bilo ko koga znaš/ Od njih sad ti najebavaš. NJihov odgoj nije kao tvoj/ Ne pokušavaj nosit njihov broj/ Hoće zavest te lijepim riječima/ Zdravi ih razum ne zanima/ Jer ukrast će ti dušu dijete /Ne biraju načine/Oni izvrću, prevrću, muljaju, seru /Po moždanom deblu sad nama se veru i traže svoj način da budu na vrhu/ Sami sebi su pronašli svrhu. Skupljaju potpise, žele da ruše Slobodu – ma to bi da guše /Crna odijela i ruka na srcu, ma ne daj da uđu u tvoju ulicu/ Jer ukrast će ti dušu, dijete /Ne biraju načine/ Ukrast će ti milo, drago. Pronađi me/ Ukrast će ti dušu, dijete, ne biraju načine; Ukrast će ti milo, drago/Oni dolaze/ Pazi, čuvaj se, Oni dolaze“.