Rada bih bila da mogu klicati premijerovim „uspesima“ glede ZSO. To je sporazum koji je Vučić potpisao sa Tačijem, o nekim novim modusima ili modelima za Kosovo. Avaj, sve sam pročitala. I da su neki Albanci ljuti i navodno prete kosovskom premijeru (piše „Informer“) Isi Mustafi. I da Srbi iz Mitrovice navodno slave, jer sporazumáshvataju valjda kao Vučić, koji je izjavio: „Ispunjene su sve tačke koje su stavljene pred nas. Verujem u nemačku reč, u nemačko slovo“. Vučić naime sada, kao su mu obećali, očekuje otvaranje poglavlja o pregovorima sa EU. Pa, zašto ne kličem?
Ne kličem, jer ZSO ne razumem. Ukratko, da bismo razumeli šta je ZSO: Neka se premijer Vučić izjasni nacrta koje su precizne granice Srbije. Po tome će se ravnati i Srbi i Albanci sa Kosova, Merkelova parafirati, ali pre svega će građani Srbije znati gde žive. Ovako, interpretacije su opasno disperzivne, i ljudi strahuju šta će dalje biti. Da smo uobičajeno normalna zemlja, te granice i taj odnos, stav pravno zakucan, morao bi se znati pre početka otvaranja pregovora sa EU. Ne zato što je neko za ili protiv, molim lepo, nego zato što je to neki osnovni red.
Drugi, ogroman problem, koji samo podstiče moju skepsu a u vezi sa prvim problemom, jeste pitanje ogromnog i sve većeg talasa ugroženih ljudi iz Sirije, Avganistana, Iraka, koji su samo hteli kroz Srbiju kao tranzitnu zonu na svom putu do EU, a onda ostali ovde.Sve znate. I da EU uglavnom ćuti na to što zemlje članice zatvaraju granice, podižu zidove, pucaju (?!) a ako treba, izvode vojsku… Samo sirotinjska Srbija čini suprotno. Bravo.Kratkoročno, to je lep gest. Prognanima uvek treba pomoći, stranci nisu nikakve urokljive“bule“ koje gledamo sa strahom. Stranci smo svi kad se nađemo negde drugde zato što moramo.
To, međutim, ne znači da treba preterivati. Ne znači da krizu sa migrantima treba euforično rešavati, kao da smo najbogatiji na svetu, a stanovništvo nam, fakat, nema za osnovne potrebe. Slikanje krupnih kadrova ove nesretneá dece trebalo bi da je jednako nedopustivo, kao i kada novine objave sliku domicilnih maloletnika, sa zamračenim očima, ili nerazgovetnom fotografijom. Deca su deca. Ovako, problem azilanata sveo se, ili ide u tom pravcu, na deo predizborne kampanje, naravno da s decom svako voli da se slika „čika daje bonu, sendvič, ovo-ono“.
Vrhunac pijanstva ove države, koja ništa ne pita građane, jeste i ideja poverenice Brankice Janković da se opustela sela Srbije nasele azilantima. Izvinite, da imam uslova, uzela bih nekoliko dece pod vlastiti krov i dala im hranu i krevet,ali da dajem ono što nije moje – čitava sela – inače ogromno bogatstvo Srbije, koja je država svojim slučajnim ili namernim odlukama lišila budućnosti, a sa selima i nas same, koji u gradovima sve teže živimo, na to ni ja ni poverenica Brankica nemamo pravo po Ustavu Srbije, niti po jednom pisanom i nepisanom pravu.
Tekst stilski nespretne Natalije Dević bio je jedna neprihvatljiva strana gledanja na izbeglice, zbog rečenica kojima se ti ljudi omalovažavaju.Meni je najviše zasmetao pasus o jurodivim „bulama“ u burkama kojima smeta ovdašnja „razgolićenost“. Nedopustivo. Brankica Janković, koja, jer Vučić ne sme da izađe s takvom idejom, nudi naseljavanje delova Srbije azilantima, nije manje diskutabilna. Misli li neko o interesima države i budućnosti njenih građana?
Treba li podići glas protiv onih država koje u ove nesrećne ljude pucaju, dižu zidove i slično? Treba. Treba li da budemo gostoljubivi i nežni prema njima? Da. Ali, MORA LI država da izađe sa rokom i rešenjem, ako je tačan podatak da na ovoliko, do zime stiže još 150.000 migranata, čim Mađarska završi izgradnju zida?
Država mora da ima plan. Taj plan nije da se dopadnemo svetu koji je od ovih ljudi i napravio beskućnike, već da im pomognemo da se ovde ogreju i nastave kuda su i krenuli u zemlje EU? Ako oni tamo nisu dobrodošli, ako se u njih puca, koji ćemo krasni MI onda da otvaramo poglavlje i što bismo išli u taj nehumani svet koji ne prihvata unesrećene azilante, koji bi, da se pita Brankica, mogli biti srpski seljaci?
Vučiću siđi sa oblaka, u pantalonama ili kako već. Samo siđi i rešavaj goruće probleme. Ne u ogledalu. Stvarno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
