Farin, 5 miligrama, tableta

Farin je lek od kojeg bukvalno zavisi život mog oca. Znam, zavise i životi najbližih mnogima od vas, ili životi vaši. Atak države Srbije, tačnije njene aktuelne Vlade na živote svojih građana, aferama u farmaceutskim kućama, traje već dugo i na listi lekova koje su povukli iz apoteka i drže ih u nekim smrdljivim podrumima dok građani umiru, mnogo je šira, i ne tiče se samo leka FARIN. Ali mene se tiče ovaj lek, jer ne znam kako se postupa u situaciji u kojoj sam. Lutam kao sumanuta po apotekama i dobijam najrazličitije odgovore:

– FARINA nema ni za lek;

– FARINA nema, pa znate da je haos u Galenici;

– FARINA nema, činimo sve što možemo, stalni pacijenti su očajni;

– FARINA NEMA, možda ga ima u manjim mestima, ako se negde zadržao….

Onda pitam: Ali, šta da radim? Moj otac ima još pola kutije, a šta onda? Apotekari u apotekama nemoćni, zaista nemoćni, sležu ramenima i gledaju me, kao da mi već izjavljuju saučešće.

Moj otac će, dakle, umreti ukoliko ne bude uzimao svakodnevno određenu dozu leka farin po kardiološki određenoj šemi. Jednog dana četvrtina, drugog dana polovina. Godinama već, od kada je, takođe, nizom lekarskih grešaka (ali to je duga, teška priča sa mnogo svedoka, ali sada već nebitna, navikli smo već da je otac poluinvalid) konzumira lek farin. Ovaj lek je jedini koji, zauvek, može i mora da koristi. Zamene niti ima pouzdane, a ono što poneko pominje kao zamenu, nije mu preporučeno od lekara. FARIN, dakle. Lek koji je za mog oca važan koliko i vazduh i voda. Godinama, izmučeni čovek, strpljivo podnosi da mu svako malo, proveravaju krv, tačnije gustinu krvi (INR), ubodom igle u venu. U zavisnosti od tog rezultata, lekar menja šemu ili ostavlja istu, ako je rezultat povoljan. Šemu uzimanja FARINA.

Čitam novine. Prepune su naslova o Galenici. Prepune besmislenih, smrdljivih tekstova sa ogavnim imenima upletenim u afere s lekovima, tenderima, novcem, inatom… Ne čitam te tekstove. Ne znam ko je kriv. Ne znam šta rade i zašto je haos u Galenici. Apsolutno i neopozivo me nije briga šta je rekao Dinkić sindikatima, šta ministarka zdravlja, šta premijer, šta Kurta i Murta. Šta mafija i njen interes. Ko ima koristi ko štete, ko kupuje, ko prodaje Galeniku, i druge farmaceutske kuće. Zanima me samo jedno: FARIN. SMESTA. U APOTEKAMA. I znam pouzdano KO je kriv ako se to ne dogodi. Kriva je mafijaška klika u vrhu vlasti koja ubija naše najbliže uskraćujući im prirodno i primarno ljudsko pravo da ostane u životu.

I nije me briga privatizacija. I baš me briga korupcijska šeherezadina priča galeničara i vladinih despota, i veliki uspesi kojima hrlimo. I nije me briga politikantsko, primitivno, nečovečno, bestidno, besramno, nezabeleženo u civilizovanim državama ponašanje ove vlade prema građanima. HOĆU LEK ZA SVOG I VAŠEG OCA, ZA VAS I VAŠU DECU!

Ko će nam pomoći? Da li EU, da li iko u svetu gleda šta nam rade s lekovima? I? Hoće li pustiti da nas sve poubijaju, jer su potpisali neki sporazum? Nije bitna teritorija, bitni su ljudi. Nije bitna privatizacija, bitni su, takođe, ljudi. Da li ste vi, maliciozna i pobesnela gospodo iz Vlade i kojekude – pri zdravoj pameti, ako niste pri ljudskom principu empatije. Znam da ćete vi sebe u svemu opskrbiti? Ali šta ćemo mi?

Skandal! Vlada Srbije otvoreno, veštački izazvanom nestašicom lekova koji zamenjuju život, vrši likvidaciju, odstrel svojih građana. Vlada koja dopušta da u apotekama nema insulina, farina, citostatika, to je vlada koja kolektivno zaslužuje doživotnu robiju, ako na svetu još ima pravde.

Koji lek, pitam, da dam svom ocu sledeće nedelje? Pitam vas, sve vas: Dačiću, Dejanovićka, Dinkiću, Vučiću, Rasime…