Flips politika, tri u jednom

Ne razumem zašto bismo se sad još ubeđivali oko toga da l’ je naposletku SNS ispao bolje rešenje od DS, kao da je išta oko Tome Boris ikada sporio. Ako je ko pomogao da se Tomi još kao radikalu pruži bezrezervna podrška kao predsedničkom protivkandidatu, onda je to upravo Boris Tadić, predsednički protivkandidat olso, i konačni pobednik u toj utrci jednakih učinio. Dakle, podsećam da je, na tadašnje zgražavanje dela demokratske javnosti, Tadić bio neka vrsta mentora Tome Nikolića. Kasnije je i DS dala onaj prekopotrebni vetar u leđa rađanju naprednjaka, i tako smo došli do danas. Zato, nemojte sad biti nepravedni i pisati svašta kao da ste se vi prvi setili da je SNS barabar ili bolje rešenje od DS. Ne, toga se prvo setila DS i Tadić, pa onda svi ostali pilići.

Sad, ja razumem da je možda DS-u marketinška procena da je ta stranka malo preterala u podršci drugoj (SNS), uz to, opozicionoj stranci, te da demokrate to na izborima može koštati više nego što je isprva bilo sračunato. Stoga je bila neophodna brzopotezna medijska čarka na relaciji DS – SNS. Ali, kad imate toliki uticaj na medije, onda vam nijedan brzopotezni gest nije teško načiniti zaista brzo (fast). I uopšte, srpska politika liči na „fast fud“, sve je lako „za poneti“. Još više, srpska politika i stranke liče na flips s lažnim ukusima. Baš nedavno vidim flips sa ukusom hot doga! Pazite, u hot dogu imamo tri sastojka: zemička, viršla, senf. I onda jedan mali hrskavi, slabašni, paučinasti flips ima sva tri sastojka u jednom ukusu! Jedeš, i da, to je taj ukus, a da nigde nema ni viršle, ni zemičke ni senfa.

Tako i naše stranke. Svaka može imati svaku ideologiju, predistoriju, istoriju, predznak, orijentaciju. Svaka je svaka. DS je SNS, a SNS zacelo DS sa senfom. Nekad ljućim nekad blažim. Ostale stranke se mogu dodavati po potrebi. Kao vegeta. Naravno, kad se pomenu izbori u takvoj flipsastoj političkoj situaciji, svaka stranka shvati da mora ipak malo da poradi na nekom identitetu. I tako dobijamo te medijske zanimacije tipa, rekla Trivan ovo o naprednjacima, odgovorili joj ono. Reko Čeda, rekla Neda, Aca, Maca, trala-la.

A u međuvremenu…

Pošto je „spoljni“ Beograd igrao na podelu Zapada, sad kad se harvardski ministar Jeremić vraća iz Njuce objašnjavaju nam da u stvari Zapad igra na podelu vladajuće koalicije. A dok se oni tako igrali i preigrali, Tači tamo zatvorio prilaze. I sad, mislim da u nastavku te vesti pročitah negde da su „vlasti u Beogradu očajne“. (!) Euleks se neće mešati mada Beograd traži da se mešaju. Onaj Beograd koji se sporio oko toga treba li nam uopšte Euleks. Na pitanje zašto je zatvorio kosovski zid, Tači Black Snake kaže da ko god od srpskih ministara dođe, drži političke govore.

Pa, što jes, jes. Pošto u Srbiji malo pričaju o onome što ih se pita, naši ministri odlaze na „tezgu“ vikendom na Kosovo, da zarade nešto glasova, pa tamo drže govore o onome što ih se ne pita i o čemu se, najgore je, neće ni pitati. Al nije njima to važno. Važno je da su se istakli držeći zapaljive i naravno besmislene i štetne govorancije na KiM. Poslednji je bio onaj Dačićev, slobotomizirani, u kojem je nudio neka mupovska rešenja, onako odokativno. Ishod je kao i uvek do sada: još manje slobode i pravde za Kosovo i Srbe. Sve što Beograd uradi ispada da je kao Jeremićeva odiseja s MSP, nakon koje su albanski mediji na Kosovu pisali na naslovnoj strani: Hvala ti, Vuče! Pa, hvala i Ivici. A naravno, hvala i najboljim i najlepšim strankama i njihovim liderima: Borisu. Tomi i Vučiću. Jedan narod, jedna ideologija, jedna politika. Flips s ukusom hot doga. Tri u jednom.

Zašto niko od zvaničnika iz Beograda nije bio u Goraždevcu kada je obeleženo sedam godina od ubistva dva deteta i ranjavanje više mališana koji su se kupali na Bistrici? Do danas valjda nije ni pokrenuta istraga, pa? Hoće li pravdi, roditeljima, ostalim građanima Kosova pomoći što se o takve datume Beograd pravi da je flips s ukusom nevidljivosti??