Foliranti i foliranti na kvadrat

Ova Somborčeva vizija pogađa u metu, sa samo jednom falinkom. Ovog puta, naime, nije Čeda ništa više „zadužen“ da postavi takvo pitanje od ma koga iz vlasti, ili opozicije.

To pitanje: Kako da se rešimo nečeg što nam stvara problem, a u šta se kunemo, jeste pitanje svih pitanja. Zato i nove vlasti raznim načinima, priču o Kosovu devalviraju, priču o zločinima krnje i relativiziraju, a žrtve i preživele iz njihovih porodica svim tim radnjama devastiraju. Zašto se to dešava? Zato što Srbija nije uređena država, i zato što nova vlast pokazuje da se državna politika ne može zasnivati samo na hapšenjima i pretnjama hapšenjem, nego mora da ima još nešto, neki sadržaj, neki plan, ideju, viziju, jasne granice, jasan Ustav, jasno zakonodavstvo ako se taj Ustav krši, i još mnogo toga.

Odlično je što je afera Agrobanka otvorena. Odlično je što se ne kriju imena ljudi iz vrha prethodne vlasti umešanih u tu aferu. Odlično je što se tu i tamo otvaraju afere oko još nekih imena za koje se godinama nagađa takoreći javno, a sad se iznose i neki dokazi. I tu je kraj nabrajanju „odličnog“. Dosad je nova vlast samo demantovala samu sebe, tj. ono što je obećavala u predizbornoj kampanji.

Počev od toga ko je sastavio koaliciju: Oni koji su pretili hapšenjima u koaliciji su sa onima kojima je prećeno. Vučić s Dinkićem. Dinkić s Dačićem. Način postavljanja guvernera, pa odmah frka s platom. Način na koji je sastavljena koalicija u Novom Sadu. Ponovo na način centralizovane vlasti. Nova vlast je srušila staru, ne birajući s kim sastavlja koaliciju, dakle, poništavajući volju građana koji su glasali, da bi i na lokalu bilo kao u Vladi, a upravo su tvrdili u kampanji da će se ponašati suprotno.

Dalje, ništa od obećanja da će se krenuti od izveštaja Verice Barać o pritiscima i korupciji u medijima. Ni prethodna vlast to nije činila, ali ko je ove nove tukao po ušima da obećavaju takve, proverljive stvari. Taman kad smo pomislili da je priča o hlebu za dva dinara davna nebulozna prošlost predizbornih kampanja pre procesa evropeizacije dela SRS u SNS.

Sve teče sve se menja, kaže stara sentenca. Sada je drugo vreme: Vlast se menja, cene skaču, Srbija propada, sve drugo je isto, nepodnošljivo i očekivano isto. Marketinški opremljeni, jedni foliraju i glume vlast, drugi opoziciju, jedni glume delimične izdajnike da bi drugi glumili delimične patriote, jedni glume totalne izdajnike da bi drugi uverljivije glumili totalne patriote.

Od tolike glume, prosečan Srbin više ne razlikuje scenu i mizanscen, odustaje od posete Bitefu (inače „redovno“ posećivanom festivalu visoke umetnosti) kad ima pozorište na TV, u Skupštini, na pijaci i u kasapnici… Sad nas stigli i komarci sa Nila. Ništa dobro da nam se desi.

Doduše, desili su nam se medaljama okićeni paraolimpijci. To je dobro. Ali nismo primetili.

Foliramo, i uključujemo se u stranački duel Tadić – Đilas, kad glumimo da smo ih mi primetili. Setili smo se tek kad je prošo voz. Al’ super nam dođu kao moneta za sitno potkusurivanje. Uostalom, kao Kosovo, kao Srbija, kao ogromna većina građana Srbije.