Gangula je lik iz kraja, svi ga poštuju, zapravo strahopoštuju ga. Šlihtaju mu se da bi pridobili malo pažnje, ali retko uspeva. Gangula je takav, voli da maltretira, da se iživljava, tera ljude da uvažavaju njegovo mišljenje. Može mu se. (Nije reč o Šapiću, koji ima takav nadimak!).
Primer: Rasprava na terenu dal' je bio faul. Dolazi Gangula. Gangula: Vidim da vam se ne igra fudbal, ajmo sa terena, hoću da bacam na koš (tapka basketaru). Ekipa: Igra nam se bre, evo momci su tražili faul, ajde izvodite ga više! Gangula: Jesam li ja rekao da vam se ne igra? Ekipa: Jesi, brate (silaze sa terena pognutih glava).
Ili, ako je Gangula doktor nauka, sociološkinja, psiholog, ekonomista, recimo, on(a) u TV emisiji ne objašnjava izbornu problematiku scientološki, čak ni pristojno, nego kao svaka baraba. Samo što ne jede semenke i ne pljucka korube na voditelja (voditeljku) koji se nežno osmehuju Ganguli. Jer ko je voditelj, ko je sagovornik u studiju, ko je iko od nas da Ganguli protivreči? Ove izbore vodi Gangula. Nebitno je kog je pola. Važno je da si glup u društvu, usudiš li se primetiti da je Gangula običan dripac ili džiberka. Gangula je ne retko marioneta nevidljivog, opasnijeg Gangule.
Ne tako davno, dok izbori još ne bejahu raspisani, malo ko je u Transformeru video išta drugo do reinkarnaciju Đinđića. Poturahu mu Konstantinovića kao omiljenu literaturu, Vebera kao filozofiju kojoj je odan od Brisela do Virovitice, raspravu o protestantskoj etici kao prvoj brizi u njegovom mladom žiću. Jedino se šačica nas, neukih i asocijalnih, nije tu uklopila, no u večitoj slovenskoj antitezi glavinjala šta se bijeli u gori zelenoj? Da je snijeg već bi okopnio, listići bi većma odletjeli, i tako to.
Sećam se, ko juče da beše (a i beše), brižnih pitanja jednog dobrog čoveka poprilično upućenog u politička zbivanja, koji me je svakog petka pozivao telefonom, nakon mojih pisanija o Transformeru, da se složi, da čestita, ali, ujedno, i da izrazi brigu na temu „zašto ga diram kad na prste jedne ruke možeš pronaći kritičke tekstove u štampi na temu A. Vučić, a vidi ko ga podržava“. I tako, aklamaciona podrška Transformeru ostala bi enigma, a vera da je njegova sila i moć imanentna, a ne spolja nakalemljena od drugih, kao što se poljsko strašilo oblači u odelo da plaši sirote ptice, koje ne znaju da je unutra napunjeno slamom – postala bi Sveto pismo sluđivanja građana da ne dođe izborni čas. Otada se desi preumljenje! Preokret u tretiranju lika i dela supermena i heroja, viteza bez mane i straha, najboljeg i nepotkupljivog Transformera alias Aleka Vučića. Napadoše na njega i kuso i repato. I koji nije smeo da zucne ni o Transformerovom malom prstu sad mu sve po spisku. Društvene mreže postadoše pljuvaonice malog Bude. Ta promena u javnom tretiranju Transformera i njegovih saradnika, najviše Zorane Mihajlović, jedna je od ključnih tema kampanje martovskih izbora, dok Gangula ne naredi drugačije.
Druga tema koju su nametnuli kao ključnu je prelazak Vesne Pešić na listu DS i sve s tim u vezi (?!). Treća tema je zašto Tadić nije lepo izvršio suicid posle izlaska iz DS nego se spajtao sa nestašnim Čankom (vele neki: Tadić Čanku poklanja Vojvodinu! Samo ne znam otkad je Vojvodina Tadićeva imovina pa da je poklanja ma kome, pa i nenadhebivom Nenadu?).
Pitanje koje se sada postavlja meni jeste pitanje svih pitanja: Ko kroji to medijsko odelo (tesno mu ga skroji, nane), ko nameće takve teme (dok Srbija tone u živo blato), ko odlučuje kada je pametno da se diviš Vučiću, a kada postaje pitanje „hrabrosti i čojstvenosti“ da ga gađaš cipelom u glavu?
Po mom skromnom uvidu, sve to radi mitsko biće koje se zove „Gangula“. I da ne bih dužila, počela sam tekst objašnjenjem ko je Gangula, prema Vukajliji. Imate definiciju i primere koji je objašnjavaju. Gangula može biti ma ko na koga vas asocira opisano ponašanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.