Gasno ogledalo Srbije

Naravno da je totalni haos oprečnih dešavanja prisutan na sve strane. Prema saopštenju ruskog Gasproma, međunarodni posmatrači koji nadgledaju tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu prema Evropi potvrdili su da je Ukrajina blokirala puteve snabdevanja. Rusija najavljuje novi pokušaj puštanja gasa, zbog čega je Ukrajini upućen novi zahtev za tranzitom. Julija Timošenko traži od Rusije da obezbedi Ukrajini 21 milion kubnih metara tehnološkog gasa dnevno, kako bi se obezbedio tranzit oko 300 miliona kubnih metara gasa u Evropu. I tako u krug, pozajmi mi da bih ti vratio, i obrnuto.

EU se strpljivo i konstruktivno trudi, i pored stisnutih vilica, da pripomogne brzom rešenju krize, ali joj ne pada na pamet da presuđuje ko je kriv u nekom višem smislu, osim u onom pragmatskom – ko će najzad da odvrne slavine i da gas poteče u Evropu. Za sve to vreme u Srbiji se odigrava totalna gasna ludnica! Pitam se danima da li je ovo što se sada dešava u Srbiji – a što je samo u prvim časovima po izbijanju gasne krize jedva imalo veze s gasom, a potom se pretvorilo u rašomon – prevodivo na bilo koji jezik? Kako prevesti činjenicu da je mimo ostatka sveta, u Srbiji, prodaja NIS-a, te rusko-ukrajinski spor probudio atavizme fosilnih neprijateljstava, i pretvorio se u novi povod za opštu politikantsku papazjaniju. Kako prevesti to da upravo sada, kao kada se pojavi virus neke davno izumrle bolesti, protiv koje više nema vakcine, jer takvu bolest niko normalan ne očekuje – na celoj srpskoj javnoj društvenoj sceni imamo podele i sukobe između samozvanih i takozvanih: amerikanofila, rusofila i evrofila.

A oko njih još prateća bulumenta ljutih podvrsta: kauboji i indijanci, bušmani i obamisti; staljinisti, neostaljinisti, trockisti, boljševici, menjševici, golootočki Srbi; tarasbuljbaši; lažni jeljcinovci, kvaziperestrojkaši; antiputinovci, proputinovci, egzaltirani putinovci; sve je to neumitno probudilo besne bakunjinovce, zamislilo duboko černiševskovce. Srpski evropejci uglas preziru celu podvrstu! Srpski amerikanofili preziru i vrstu i podvrstu, dočim su srpski rusofili ogorčeni na sve! A sve je počelo navodnim, skoro pa normalnim čarkama oko prodaje NIS-a, a onda puk’o rusko-ukrajinski sporazum – pukla politička Srbija.

Situaciju sa gasnom krizom još je najbolje pratiti preko nekoliko stranih medija, tako se nekako daju razumeti osnovne stvari o tome šta se dešava u Ukrajini ili Rusiji. Osnovne informacije, bez komentara. Jednom bi neko mogao da napravi analizu uporednim monitoringom kako se rusko-ukrajinski spor komentarisao po pojedinim srpskim medijima, a kako su izveštavali dostupni nam evropski mediji. Kod nas, priča o gasu rasla, rasla i izrodila se u političko-mitsku čistušku, društveno čudovište, novo prebrojavanje na naše i njihove.

U tom opštem metežu sam vrhunac ludila dogodio se u reagovanjima na Tadićev sporazum s Nemačkom i Mađarskom. Dakle, lakše je Bajatovićpodneo to što je dan ranije od istih popio pedalu, nego što je ostatak političkog plemena podneo „Tadićev uspeh“. Tačnije, to što još imamo tople radijatore. Ljuti na Tadića, radijatora i grejanja su se odrekli preko štampe, interneta i božićnih antiradijatorskih sms-poruka, dočim se na krivca koji nam je nedopustivo i protivustavno van svojih ovlašćenja obezbedio gas, nasrnulo sa oba boka, plus frontalno. Zabrujala je političkočaršijska Baba Jaga: „ Nije on baš toliko zaslužan koliko se pravi“ ; „Ako se ko okoristio tom nabavkom gasa, Tadićje“; „Ma neko mu je pomogao, nije on to sam“; „Zar je zbog toga morao da se uključi u drugi dnevnik uživo“ , „Dobio gas od Nemaca i Mađara, čudna mi čuda.“ To su samo neka od reagovanja. Bolje i hladni radijatori, i smrznuti susedi, nego uspeh političkog protivnika, čak i kada uradi nešto dobro za sve. „Pusti ti to, iskoristiće u izborne svrhe.“

Nije bitan Tadić, to je jasno. Ma ko da je predsednik, proveo bi se isto, ako bi na minus 18, mirnim putem, u evropskim koordinatama, obezbedio da sistem u regionu nekako funkcioniše. Bez obzira na to kojoj ideologiji pripadaju kritičari. To je srpsko društvo danas. Bez zajedničkog cilja. Sa ličnim interesima odabranih. Društvo na ego-tripu.